Брнабић: Србија спремна за пуноправно чланство у ЦЕРН-у

Председница Владе Ана Брнабић разговарала је са представницима ЦЕРН-а, који су у вишедневној посети Србији како би установили да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији.

Премијерка Брнабић истакла је да је Србија последњих година напорно радила на спровођењу економских реформи, фискалној стабилизацији и одржавању економске стабилности, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу са медијима.

Према њеним речима, у наредном периоду фокус Владе Србије биће на реформи образовања, улагањима у науку и научне пројекте, као и дигитализацији и иновацијама како би се значајно унапредила конкурентност српске привреде.

Премијерка је казала да је Србија спремна за пуноправно чланство у ЦЕРН-у, што показују не само успеси наших факултета и института који су и данас значајан чинилац у овој важној организацији, већ и чињеница да ће Влада Србије у наредне три године уложити више од 50 милиона евра у инфраструктуру и пројекте којима подстиче примењену употребу технологије и иновација, али и према томе што већ три године заредом константно расте обим сарадње између привредника у Србији и пројеката ЦЕРН-а.

Пуноправно чланство биће од кључног значаја за даљи развој науке и унапређење образовања у Србији и даће сигнал да је Србија земља која равноправно одлучује о најважнијим светским питањима из науке, технологије и иновација.

Директорка за међународне односе ЦЕРН-а Шарлота Вараколи известила је председницу Владе да чланство у ЦЕРН-у имају 22 државе, са 2.500 запослених научника и 12.000 сарадника широм света.

Она је оценила да Србија, као придружена чланица ове организације од 2012. године, није искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН, те да ту постоји простор за јачање сарадње.

Српски научници већ више деценија у ЦЕРН-у 

Саговорнице су се сложиле да ће на овај начин, на дугорочном плану, бити потстакнут развој приватног сектора, омогућено отварање нових радних места, улагања у дугорочне научне пројекте, а младим научницима бити омогућено да раде у својој земљи.

Вараколи је подсетила да српски научници са Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу и Универзитета у Крагујевцу, већ више деценија раде на пројектима ЦЕРН-а.

ЦЕРН је продржао успостављање специјалног образовно-иновационог центра "Верокио" у оквиру Института за физику, Универзитета у Београду за чију је изградњу Влада Србије, у сарадњи са Европском инвестиционом банком, већ издвојила средства.

Саговорници су се сложили да је Србија показала да има велики потенцијал за развој у научним областима, а да ће чланство у овој организацији пружити бројне финансијске могућности и омогућити размену знања и искуства научника и истраживача.

Као потврда опредељења државе да више улаже у развој науке и иновација и да даје значајнију подршку младима, данас је Министраство просвете, науке и технолошког развоја објавило прелиминарне резултате конкурса за пријем 1.000 младих истраживача.

Млади научници почињу да раде на пројектима у научно-истраживачким организацијама од 1. априла, о чему је председница Владе такође информисала представнике ЦЕРН-а на састанку, навадено је у саопштењу.

Европска организација за нуклеарно истраживање, познатија као ЦЕРН, највећи је центар за истраживање елементарних честица, а налази се у околини Женеве.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом