Тешко до грађевинске дозволе

Већини инвеститора који граде у Србији потребно је и до три године да би добили одобрење за градњу. Иако усвојен у септембру, нови Закон о планирању и изградњи неће моћи у потпуности да се примени још две године. Неопходно је донети још 26 прописа, којима ће се прецизирати својина над земљиштем и донети урбанистички регулациони планови за целу територију Србије.

Ресорно министарство проследило је локалним самоуправама детаљна упутства за примену новог Закона о планирању и изградњи. Ипак, надлежне службе у општинама кажу да ће се, све док се не реши власништво над земљиштем, локацијске дозволе теже добијати. Самим тим, грађевинске још теже.

Љубица Селезан, начелница Урбанизма из Зрењанина каже да би се издала једна таква локацијска дозвола, један од основних услова је доказ о праву својине. По важећем закону више не постоји право коришћења, већ се конвертује у право својине, а надлежне службе нису још способне.

У Привредној комори Србије кажу да би доношење најављених подзаконских аката требало да скрати процедуру, то јест да примат има струка, а не бирократија.

"Онај ко је доставио документацију која се тражи треба да иде у процедуру за добијање дозволе, а не кроз разне видове ревизије и контроле", рекао је Горан Родић из Одбора за грађевинарство ПКС.

Решити питање имовине над земљиштем  

У међувремену, инвеститорима који су предали захтеве за градњу по старом закону, Секретаријат за урбанизам Града Београда издаваће одобрења за градњу, која ће важити још две године. То је им је и рок да прикупе комплетну документацију како би добили грађевинску дозволу. Нови закон, у потпуности ће почети да примењују тек када се реши питање имовине над земљиштем.

Како се инвеститори најчешће жале на спорост при издавању грађевинских дозвола, поставља се питање зашто се не примају само захтеви са потпуном документацијом.

"Не радимо овде само по Закону о планирању и изградњи и закону о управном поступку. Ми смо јединствен део градске управе у свим деловима и неопходно је да примењујемо и друге законе па тако и Закон о канцеларијском пословању", каже градски секретар за Урбанизам Милан Вуковић.

То практично значи, да ће, уколико се тај закон не промени, чиновници и даље морати да одлучују о сваком документу који им инвеститор донесе. Тиме се још више успорава процес.