Креативна економија за бржи раст и већу зараду

Српска економија расте, чак и брже од очекивања. Ипак недовољно брзо да бисмо сустигли развијене земље. За то нам је потребно двоструко већа брзина а за њу нови модел раста - више инвестиција у модерне технологије и подстицање креативне економије која захтева виши ниво знања и доноси већу зараду.

Раст од 20 одсто годишње, и то у производњи најсофистициранијих система за фармацеутску индустрију која налази пут до Европске уније, Русије, Уједињених Арапских Емирата. И највиша оцена рејтинга 3А. Могуће је и то у домаћој породичној фирми Душана Перовића са 160 запослених.

"Наша компанија није купила ниједну лиценцу, ради се о сопственом развоју и о једној изузетној виспрености мојих техничких тимова и срадника са којима радним да препознају шта је то производ који ће се комерцијализовати на простору ЕУ што сматрам највећим успехом", каже Душан Перовић, власник "Термовента".

Перовић има проблем да дође до квалитетних производних радника и за то као решење види дуално образовање. 

Мора да се размишља дугорочно, бар десет година унапред и да се повећа конкурентност на новим основама, каже министар финансија.

Душан Вујовић каже да је аномалија у Србији у томе што су сектори са високим учешћем нискоквалификоване радне снаге главни извозници.

"Значи, ово што радимо, ципеле гардеробу и остало - они су постали главни извозници. Није то лоше на кратак рок, али на дужи рок ће степен прилагођавања и нових технологија бити посебно интензиван у тим секторима. Морамо данас да размишљамо о томе шта ћемо да радимо са пословима који ће бити преузети од робота или ће нестати", рекао је Вујовић.

Зато, кажу стручњаци, школски систем код ђака треба више да подстиче креативност, а мање послушност.

Професор Лазар Џамић каже да је креативна индустрија нека врста жице која може да покупи све остале гране економије код нас и све то подигне на виши ниво.

"Да не говорим о томе да специфично неке гране индустрије попут развоја софтвера, компјутерских игрица, укључујући маркетиншке комуникације су најбрже растуће индустријске гране у свету и то треба да укључимо и код нас", рекао је Џамић.

Креативна економија је свуда око нас, али је често не видимо. Зато за крај, још један пример.

Група младих инжењера надоградила је апарат на обичну пресу за рециклажу конзерви. Ту се евидентира свака убачена конзерва где произвођач даје бодове и награђује конзументе, ту добија сировину а грпа младих инжењера има бенефите као уосталом и цело друштво због зелене економије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом