ЕБРД – највише новца за Србију

Пошто је приступ Турске Европској унији пропала ствар, финансијска подршка Европе је усмерена на кандидате за пријем из читавог Балкана. Према информацијама Франкфуртер алгемајне цајтунга, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) се нигде не ангажује интензивније него у региону који се састоји од Албаније и земаља које су наследиле бившу Југославију – Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Косова.

"Инвестиције у тих шест земаља износе годишње више од 560 евра по становнику. Поређења ради, у источноевропским чланицама ЕУ, на пример у Пољској, Мађарској, Хрватској или у балтичким земљама, износе 330 евра."

"У земљама Северне Африке као што су Египат, Јордан, Либан или Тунис, тај износ је 43 евра. ЕБРД, која је концентрисана пре свега на Источну Европу, уложила је 10 милијарди евра у 600 пројеката на Западном Балкану. Готово половина тог новца, 4,7 милијарде евра, отишла је у најмногољуднију земљу Србију, следе Босна и Херцеговина (2,1 милијарде), Македонија (1,6) и Албанија (1,0)."

Поводом одржавања "Инвестиционог самита за Западни Балкан", који је у свом седишту у Лондону организовао ЕБРД, франкфуртски дневник пише да се он "одржава само две и по недеље након што је објављена нова стратегија Европске комисије за Западни Балкан која хоће да понуди региону поуздану перспективу приступа. Србији и Црној Гори је стављена у изглед перспектива приступа до 2025, дакле мање од седам година."

Нова стратегија Брисела је скренула пажњу пословног света на регион.

"Сваки пут када ЕУ пошаље позитиван сигнал у правцу Западног Балкана, тамо се јави повећање инвестиција", рекао је за франкфуртски дневник председник ЕБРД Сума Чакрабарти и додао да "планови о проширењу са планом приступа и реформским условима чине инвестиције атрактивнијим и лакше их је планирати."

"И Европска инвестициона банка (ЕИБ) у Луксембургу је појачала своје ангажовање на Западном Балкану. Она је тамо од 2007. поделила око седам милијарди евра, само у 2017. години 548 милиона. У текућој и још младој години, у Србији су потписани уговори о новим кредитима и наменској финансијској помоћи у вредности од 347 милиона евра. ЕИБ, која припада члановима ЕУ, сада се сматра "водећим међународним инвеститором на Западном Балкану".

"Традиционално је Турска најважнији прималац средстава ЕБРД и ЕИБ ван ЕУ, али тамо су сада опале њихове активности. Слично важи и за тзв. претприступну помоћ (ИПА) Комисије. И ту је Анкара највећи профитер, но сада се ствар помера на Западни Балкан. Као део нове стратегије, ИПА хоће да повећа помоћ том региону. Србија већ сада добија по глави становника много више новца од Турске", пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.

А аустријски дневник Салцбургер нахрихтен пише о водном богатству Западног Балкана и томе како га угрожавају хидроцентрале.

"Између Словеније и Грчке је планирана или је у току изградња ни мање ни више од 3.000 хидроцентрала, преноси Улрих Ајхелман из организације Ривервоч. Та бечка организација за заштиту природе обнавља податке у својој датотеци сваке две године и сада је и сама била изненађена бројком који је рекордан за цео свет."

"Ови захвати у природу региона се правдају, ако се уопште правдају, окретањем обновљивим изворима енергије и заштити климе. Земље региона су се са земљама ЕУ окупиле у тзв. Енергетску заједницу чије је седиште у Бечу и обавезале се да до 2020. покрију између 25 и 40 одсто своје потребе за енергијом из обновљивих извора. У то спада и снага воде. Потреба за делањем постоји: 16 великих, застарелих термоелектрана у региону производе исто толико прашине, чађи и прљавштине колико и 296 термоелектрана у читавој ЕУ."

"Најважнији енергетски проблем у региону није несташица струје, већ лоша ефикасност: још увек се греје уз отворен прозор, а изанђали струјоводи губе највећи део свог учинка. Осим тога, већина нових хидроцентрала не може ни да промени биланс са климом. Да би могла да се одмени само једна од великих термоелектрана на Босни или на Косову, све оне заједно су премале са капацитетом од пет, а понекад само једног, мегавата. Но, колико год да је нека хидроцентрала мала, она неповратно мења ток реке."

"Уз то, предузећа на Балкану могу да рачунају са повољним кредитима за своје пројекте хидроцентрала - на пример, од ЕБРД. А како та јавно финансирана банка процењује однос између економске исплативости неког пројекта и захвата у природу, то је информација која не може да се измами од директора за животну средину у ЕБРД, Даријуша Прасека."