Сигуран извоз малине у Мађарску наредних десет година

У наредних десет година, 5.000 тона малина сигурно ће бити извезено у Мађарску. То је део инвестиције од десет милиона евра, у оквиру које ће у Ариљу бити изграђена и српско мађарска фабрика.

"У којој ће се прерађивати индустријска малина и извозити се као готов производ из Ариља. Они ће у Мађарској од тог производа правити џемове и остале готове производе", наводи Саша Станић, директор компаније "H&S Fruit Arilje".

У Мађарској ће бити још већа инвестиција у фабрику за прераду српског воћа, а Влада Србије планира да се и у Пожеги направи још једна мешовита фабрика. Многи мисле да је у плану оживљавање "Будимке".

"Намеравамо да решимо проблеме неких старих брендова, који већ петнаест двадесет година не функционишу", наводи Бранислав Недимовић, министар је пољопривреде и заштите животне средине .

Нова тржишта и радна места

Произвођачи се радују новим тржиштима и новим радним местима, али се надају да то неће утицати на цену, чији би пад био удар на цео потрошачки ланац.

"Да људи не долазе да траже једнократне помоћи, јер имају могућност да зараде у малињацима", наводи Слађана Станковић, председница Скупштине Удружења малинара Ужице.

Ариљски воћари окупљени у земљорадничкој задрузи "Агро еко воће" планирају да сами прерађују малину у сокове, џемове. Али и то ће решити само мали део проблема, за које је потребна стратегија.

"Да се оснује воћарска берза у Београду, где ће једноставно тржиште завладати, где ће бити понуда и потражња да мали пољопривредни произвођачи да ли уједињени, да ли организовани у удружења, или задруге, могу имати додира са тржиштом. Произвођачи овог момента немају додира са тржиштом и то је највећи проблем", објашњава Божо Јоковић, директор "Агро еко воће" из Ариља.

Мешовите фабрике за прераду воћа једно су од решења проблема малинарства сматрају у Министарству пољопривреде, јер се дугорочним уговорима осигурава и извоз. Зато се овакви пројекти поред Ариља планирају на још три локације у Србији.