Окршај банака и клијената, ко је у праву?

Осим камате, када се узима кредит, банка наплаћује и то што захтев обрађује. То и пише у уговору.

"Мој кредит је био противвредност за 240.000 франака, у том тренутку то је било око 150.000 евра, а накнада коју је банка зарачунавала је била један одсто годишње, и то је учињен уступак, речено ми је да је два одсто, а као добром клијенту учинили су ми да ће бити један. Наравно, ја ћу тужити банку", каже Бошко Церовић. 

Четири пресуде, две у Сомбору, и по једна Вишег и Апелационог суда у Београду, клијенте охрабрују да ће банке изгубити на суду. Ипак, у Србији није на снази прецедентно право, односно одлуке се не доносе на основу ранијих пресуда.

"Апелациони суд је пре неколико година донео супротну одлуку и други судови су доносили пресуде у корист банака", објашњава председник Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.  

Грађани су изгубљени у прописима. Закони о банкама и заштити корисника финансијских услуга накнаду нити помињу, нити забрањују. Дужници се позивају на Закон о облигационим односима, према којем је камата основни трошак. 

"Већ у следећем члану тог закона пише да ће се уговором одредити ближи услови плаћања и коришћења кредита, дакле, Закон о облигационим односима није уопште спречио наплаћивање трошкова", истиче Дугалић. 

Дејан Гавриловић из Удружења "Ефектива" каже да чланови закона на које се позивају банкари дефинишу услове кредита.

"Услови нису трошкови, они су рок, обезбеђење, валута кредита", објашњава Гавриловић. 

Народна банка у рад комерцијалних банака не жели да се меша. 

"Банке имају право да зарачунавају накнаду, али морају да је грађанима представе на начин недвосмислен и јасан", каже гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Ефектива: Банке наплатиле више од 100 милиона евра 

Према подацима Удружења "Ефектива", банке су преко накнада, које иначе постоје у земљама региона, у последњих 15 година у Србији наплатиле више од 100 милиона евра. 

"Таква наплата доводи клијенте у неравноправан положај јер приликом подизања различитог износа кредита, банка обави исти посао са клијентима, а различито наплати", напомиње Гавриловић.

НБС жели да пракса буде уједначена.

"Да та услуга одобравања, вођења, сви ти зависни трошкови кредита буду сразмерни труду, да не буде одређена тако да не можете да упоређујете банке међу собом", каже гувернерка НБС.

Банке су у одговору НБС образложиле да је то тешко изводљиво. А уколико буду наставиле да губе спорове пред домаћим судовима, обратиће се међународним, кажу у њиховом удружењу.