Ефектива: УБС обесхрабрује грађане да остваре своја права

УБС је поводом прве правоснажне пресуде Апелационог суда у Београду, којом је једној банци оспорена наплата накнаде трошкова обраде кредита јер их наплаћује кроз камату, саопштило да је ништавост одредбе о наплати те накнаде "утврђена само у том једном конкретном случају који се не примењује на све остале сличне случајеве".

Удружење банака је такође оценило да се "предметном пресудом ствара правна несигурност код решавања ових случајева, ствара негативна клима према банкама и подстичу нереална очекивања". 

Ефектива наводи у данашњем саопштењу да "донета пресуда управо враћа наду грађанима Србије у правну сигурност земље".

Како тврди, банке су у протеклих 15 година обилато користиле "досадашњу правну несигурност..... и од својих корисника незаконито, по разним основама, наплатиле преко 100 милиона евра, које су затим изнеле из земље". 

У саопштењу се додаје да су банке у Србији незаконито повећавале камате на кредите у отплати, исплаћивале кредит по нижем а наплаћивале по вишем курсу, наплаћивале разне фантомске провизије, итд. 

"Управо користећи индолентност државе и спорост правосуђа, банке у Србији су грађанима наплаћивале затезну камату од чак 0,5 одсто дневно, што на годишњем нивоу износи 180 процената", наводи Ефектива.

Такође подсећа да је Народна банка Србије дописом упућеним прошле године на адресе свих банака (чији је факсимил Ефектива приложила уз саопштење) "и сама потврдила да је трошак обраде кредита фиктиван трошак и да он доводи клијенте у неравноправан положај". 

"Чланом 1065 Закона о облигационим односима предвиђено је да банка може само камату да наплаћује као једину цену кредита. Као потврда тога, до сада су у корист клијента донете две пресуде Вишег суда у Сомбору, једна Вишег суда у Београду и једна са београдске Апелације, а којима је одредба уговора о наплати трошка обраде кредита проглашена ништавом", наводи се у саопштењу.

Ефектива на крају оцењује да грађани Србије треба да туже и на тај начин врате новац који им припада, и закључује да би корист од повраћаја тог новца имало друштво у целини, "јер би грађани новац користили за потрошњу и плаћање заостлих обавеза, што би свакако спречило стране банке да га изнесу из земље".