Србија највише напредовала у реформама

Ђелић је након седнице Савета за конкурентност Србије најавио и да ће Европска унија издвојити додатних 620 милиона евра кредитне помоћи за земље југоисточне Европе, за превазилажење светске финансијске кризе и додао да још није познато колико ће од те суме бити одобрено Србији.

Потпредседник Владе Ђелић је прецизирао да ће 120 милиона евра бити донације из предприступних фондова ЕУ, а додатних 500 милиона евра ће бити кредити међународних финансијских инстутуција.

Извесно је, како је рекао, да ће се тај новац користити за стабилизацију финансијског сектора, обезбеђивање енергетске ефикасности и за финансирање инфраструктурних пројеката и додао да ће новац бити намењем и малим и средњим предузећима.

Ђелић је казао и да ће Србија у децембру у Бриселу, на састанку око додатних мера за борбу против кризе, предложити мере за Западни Балкан и Србију и повећање износа од 620 милиона евра.

Потпредседник Европске комисије Гинтер Ферхојген оценио је на крају посете Београду да је Србија остварила велики економски и политички напредак и да брзо напредује на путу придружења ЕУ.

"У разговорима са највишим званичницима Србије јасно сам изнео да је придруживање Србије у интересу ЕУ, нарочито у време економске кризе", казао је Ферхојген.

Не штедети на истраживању и образовању

Потпредседник Европске комисије је поновио да брзина придружења лежи у рукама земље која очекује кандитатуру или има статус кадидата за чланство у ЕУ и да је неопходан је напор да се испуне услови и напредује у економским и политичким променама.

"Србија ће имати подршку ЕУ у том процесу", нагласио је Ферхојген и додао да се на састанку Савета за конкуреност разговарало о утицају економске кризе на Србију која би могла да отежа прилив кредита.

"Због тога ЕУ напорно ради на стварању нових финансијских инструмената који ће бити отворени за српску привреду", додао је Ферхојген упутивши и савет Влади Србије да у штедњи због кризе не смањује финансирање програма за истраживање, развој, образовање и повећење конкурентности јер су ти програми најважнији за будућност државе.

Потпредседник Европске комисије је изразио наду и да ће се Србија ускоро наћи на белој шенгенској листи која омогућава грађанима да путују у земље ЕУ без визе.

Србија међу водећим реформаторима 

Главни економиста ЕБРД Ерик Берглоф рекао је да је Србија у овогодишњем Извештају о транзицији била један од два водећа реформатора, али је нагласио да је остало да се уради велики део реформи.

"Спремни смо да помогнемо Влади Србије у том процесу", казао је Берглоф нагласивши да су основа за дугорочни развој образовање и конкурентност, тако да те области морају да буду изузете од штедње у овим кризним временима.

Берглоф је најавио да ће ЕБРД повећати износ кредита у наредној години за око 20 одсто, на највиши ниво икада, као одговор на светску финансијску кризу. Тај износ би, по његовим речима, требало да буде око седам милијарди евра.

"Циљ је и да се износ кредита за Србију повећа на највиши обима икад забележен", истакао је Берглоф, али није прецизирао о којем износу је реч.

Берглоф је казао и да ће већи део кредита бити одобрен банкама које ће финансирати инфраструктурне пројекте.

Србији у 2009. више од планираних 250 милиона евра

Директор ЕБРД за Србију Хилдегард Гацек раније је изјавила да ће Србији у 2009. години бити одобрено више од планираних 250 милиона евра кредита.

Према извештају ЕБРД, који је објављен 25. новембра, Србија је просечну оцену за напредак у транзицији поправила са 2,7 на 2,85 захваљујући јачању финансијског сектора и либерализацији трговине.

У Извештају ЕБРД о транзицији за 2008. наводи се да је "Србија значајно напредовала у правцу регионалних и европских интеграција" и да је "постигнут и напредак у преговорима са Светском трговинском организацијом, чији би члан могла да постане у 2009. години".

Европска банка за обнову и развој је оценила и да, иако Србија има висок економски раст, проблеме представљају висок ниво инфлације и дефицита текућег биланса плаћања.

ЕБРД у Извештају о транзицији наводи да ће висока стопа привредног раста у Србији вероватно бити смањена за 0,5 процентих поена на седам одсто у овој години, а у 2009. години на три процента.