Колики су геотермални потенцијали Србије?

Пројекат "Дарлинг", који стручњаци из Србије раде са Мађарима, део је Међународног истраживања у које је укључено 11 земаља дунавске регије.

У Војводини и Мачви ће лоцирати места за градњу геотермалних постројења за грејање.

"Резултати тог пројекта биће директно доступни представницима општина и свим заинтересованим будућим инвеститорима и корисницима те топлотне енергије из геотермалних ресурса", истиче Ана Вранеш, руководилац Центра за обновљиве водне енергетске ресурсе Рударско-геолошког факултета у Београду.

А пројекат који раде са Французима треба да покаже пет најперспективнијих локација коришћења геотермалне енергије за производњу струје.

"До сада смо установили три потенцијалне локације – прва је општина Кикинда, територија Сомбора и Сремске Митровице", објашњава Ана Вранеш.

Искуства западних земаља показују да су за те послове инвеститори заинтересовани, јер се улагања исплате за око седам-осам година.

"Ако је у питању добијање топлотне енергије, просечна цена инвестиције је један евро по вату. Занимљиво, струја је десет пута скупља инвестиција, дакле десет евра ват", указује Дејан Миленић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду.

Осим тога, градња геоелектрана доноси и огромне енергетске уштеде.

Када би Србија искористила геотермални потенцијал само температуре од 20 до 90 степени, могли бисмо да заменимо једну трећину топлотне енергије коју потрошимо за грејање становништва и индустрије.

Иначе, широм Србије појединачни објекти већ користе тај природни ресурс. То су хотели у бањама, "Икеин" пословни објекат, завршава се и топлана у Богатићу, користе га спортски центри на Дивчибарама, Златибору, где и централни трг на тој планини има подно грејање из геотермалне енергије.

"Радили смо за Владу Србије студију о могућности коришћења геотермалних ресурса на Коридору 11 преко Пештера, јер ће бити велики изазов спречити формирање снежног покривача на путном правцу па смо разматрали сваки улаз и излаз из тунела, сваки мост. Сваки успон преко пет степени може да има подно грејање у себи", рекао је Миленић.

Поред овога, и грађани годишње уграде око 1.000 топлотних пумпи, којима из подземних вода температуре до 30 степени греју своје куће.