Обнова железнице по пројектима ЦИП-а, новац из руских и кинеских кредита

После поделе на више независних компанија у "Железницма Србије" највише се улаже у железничку инфраструктуру, и то из руских и кинеских кредита. Руским кредитом од 800 милиона долара обновља се део возних средства и ремонтују пруге. Све пројекте за обнову пруга ради домаћи институт ЦИП.

"Ту где је рађена реконструкција постојећих старих пруга ту је враћена брзина са 10 километара на сат на 100 до 120 максимално", каже директор инситута ЦИП Милутин Игњатовић. 

Руске железнице увеле су нову технологију која омогућава да се ремонт деоница Коридора 10 ради под пуним саобраћајем, што је до сада било незамисливо. Руси граде и најзахтевнију деоницу пруге Београд-Будимпешта, од Старе Пазове до Новог Сада, где се раде нови тунели и нови вијадукт.

"Ми сада градимо пругу која је већ пројектована на 200 километара на час. Стари пројекат је био на брзини од 160 километара на сат а сада наш пројектант Инситут ЦИП препројкетује тај електротехнички део да би постигао брзину од 200 километара на час", каже Мансурбек Султанов из "РЖД Интернешенел".

Руси су ове године завршили и 77 километара барске пруге, деоницу Ресник-Ваљево. У тај заначајан путни правац од 70-их година, од како је направљен, није се улагало, а возови њиме до Бара иду чак четири сата дуже, него када је пруга, пре више од четири деценије, пуштена у саобраћај.

"Остаје још неких 200 километра или нешто мало мање до границе са Црном Гором. За то је потребно да се уради пројекат реконструкције и да се нађе финансирање за тај део", каже технички директор ЦИП-а Видосав Стевановић.

Главна железничка станица у Београду од половине следеће године сели се на "Прокоп". Изграђена је 1882. и од тада служи као главно железничко чвориште у Србији. Стара зграда биће претворена у музеј, а сви колосеци се ваде и уступају место "Београду на води".

У "Железницама Србије" развијаће путнички саобраћај преко станице "Прокоп" која је већ сада способна да прими међународне возове у транзиту.