Колико су доступни европски фондови за покретање бизниса?

Милица Баиновић је захваљујући конкурсу идеје за боље сутра освојила награду од 40.000 евра јер је у руралној области организовала 20 плетиља које плету и за извоз. Добар банкарски клијент је редак ресурс па су се банке потрудиле да негују и обуче Милицу како би била још успешнија.

"Сваки почетак је тежак, међутим, ми већ имамо и уговоре за рад за следећу годину и то је свакако једна тачка о којој ми сада овде разговарамо", наводи Баиновићева.

Милица је добила менторску подршку "три добре виле" што је често више од самог новца.

"Ми смо мобилисали наше запослене из различитих области да се прикључе овом пројекту и да помогну нашим корисницима не само да унапреде своје пословање него да дају све од себе да оно остане одрживо и на дуге стазе", наводи Јасна Узелац, менторка "Идеје за боље сутра".

Јасна Кукић из "Уникредит" банке наводи да се менторством омогућава боља комуникација са добављачима.

"Да јој се нашим менторством омогући боља комуникација са страним добављачима са којима ће на најбољи начин потписивати уговоре и остваривати сарадњу", наводи Кукићева.

Соња Дакић, менторка наводи да су оне ту да би помогле да се новац правилно инвестира.

"Оно зашта смо ја и остале колегинице ту, то је да тај новац буде правилно инвестиран, да од њега зиста направи следећи корак, да свој посао сигурно постави, да буде одржив и направи пласман на инострано тржиште", наводи Дакићева.

А што не могу банке а то је да кредитирају социјално предузетништво могу недепозитне финансијске институције које дају гаранцију клијентима и одобравају им позајмице док банке пружају само формалне услуге које наплаћују не сносећи ризик.

"Имате социјалну компоненту јер смањујете незапосленост јер су наши клијенти поред осталих  и она лица која су изгубила посао али желе да се остваре у неком приватном бизнису. У периоду од три до пет година већина наших клијената се довољно оспособи да може да аплицира и за банкарске кредите", наводи Миленко Требињац из Агроинвест фонда.

Европска унија обрће око пет милијарди евра у својим фондовима за микрокредитирање и социјално предузетништво. То се показало као добра пракса јер их корисници социјалних кредита далеко боље враћају од класичних банкарских клијената.

"Нисмо никаква конкуренција банкама. Дакле помажемо да социјално рањиве категорије буду видљиве и помажемо им да остваре идеју и слободу да раде а средства су донаторска и она се увећавају. Од Србије очекујемо само бољи институционални оквир како би тај новац био инвестиран", наводи Хорхе Педро Рамирез, председник Микрофинансијке инситуције ЕУ.

Стопа незапослености је ипак знатно смањена али је битно да се сада створи нови слој предузетника. Ако не могу да покрећу бизнис скупим кредитима предузетници могу да се ослоне на више извора јер долази време бизниса и стварања новог слоја предузетника.