Фискални савет: Консолидација донела добре резултате

Представљајући предности и слабости буџета за наредну годину, Фискални савет је истакао да је највећа слабост буџета то што задржава привремене мере фискалне консолидације, умањење изнад просечних пензија и забрана запошљавања.

"Основно је да је фискална консолидација донела добре резултате а то је низак дефицит и опадајући дуг. Сада је пожељно да се овај резултат претвори у трајно стање јавних финансија", рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Наводи да буџет предвиђа уравнотежен дефицит, а основно је, додаје, да ће унутар овог буџета на средњи рок постојати простор за повећање плата и пензија.

Јавне финансије Србије су још увек далеко од уређених и поред достизања одрживог нивоа фискалног дефицита, што би требало имати у виду приликом усвајања буџета за наредну годину, оцена је Фискалног савета.

"Достигнут низак фискални дефицит представља велики и неспоран успех фискалне консолидације. У претходне три године Влада је успела мерама косолидације и снажним побољшањем наплате јавних прихода да смањи годишњи дефицит државе за 2,2 милијарде евра, односно са 6,6 одсто на око 0,5 одсто БДП-а", истакли су чланови Фискалног савета.

Буџет, како је рекао Петровић, отвара могућност и за повећање јавних финансија и смањења пореза.

"Мора се отклонити проблем неких државних предузећа да се не би губици ових предузећа преливали на државу", истиче Петровић.

Фискални савет оцењује да низак дефицит треба да се задржи као трајно стање јавних финансија, или барем у наредних пет до седам година.

"То представља темељ за одрживе здраве јавне инвестиције и овај буџет је на том трагу. Пројекције прихода и расхода су реалистичне и може се очекивати остварење уравнотеженог буџета", наводи Петровић.

Јавни дуг до 2020. године могао би да буде испод 60 одсто, говоре пројекције Фискалног савета.

"Смањење дуга је неопходно да се спречи избијање потенцијалне кризе а тренутни дуг од 65 одсто је висок за земље попут наше", рекао је Петровић.

Фискални савет предвиђа раст БДП-а од четири одсто, док Влада предвиђа раст од три одсто, речено је на конференцији.

Петровић је оценио да постоји новац који би могао да се троши јер је очекивано повећање јавних прихода и нагласио да је нужна реформа пореског система јер ће то, како каже, онда бити и извор средстава за трошење.

"Смањивање јавног дуга доводиће до смањивања камата по којима се држава задужује, и то је такође оно што је део повећања јавних прихода", рекао је Петровић.

Са 2020. годином, каже, могло би да дугови јавних предузећа буду отплаћени, а реформом тих предузећа како каже потребно је спречити да се она поново задуже и то превале на буџет.

"'Бор', 'Петрохемија', 'МСК' су могли да послују протеклих година јер су имали позитивне спољне околности, али је наредна година прави тренутак и крајњи рок да се нађе стратешки партнер и приватизује 'Бор', 'Петрохемија' као и да се види шта ће бити са 'МСК', и 'Азотаром'", рекао је Петровић.

"Велики диспаритети у зарадама"

Говорећи о зарадама, чланови Савета су навели да се годинама говори да ће зараде у јавном сектору бити регулисане, односно да ће бити урађена категоризација начина и висине исплате по секторима.

"Велики су диспаритети у зарадама и унутар самих сектора. Предлагали смо да маса зарада за исплату у јавном сектору буде пет одсто широм јавног сектора. Нема анализа које говоре како је влада одлучила коме иде колики проценат повећања", рекао је члан Фискалног савета Владимир Вучковић, и додао да нема реформи када се говори о структури запослених.

На сваких пет радника који оду у пензију може да се доведе један нови радник, објашњава Вучковић, коментаришући функционисање посебног тела владе које се бави запошљавањем.

Фискални савет је упутио замерке на рад тела владе које се бави запошљавањем, оценивши га као "централизовано тело које не сме и не може да управља запошљавањем у држави".

"Наредна година не наговештава у овом смислу веће промене, јер је свега 400 милиона динара предвиђено за отпремнине за наредну годину, док је раније било две милијарде", што, према оцени Вучковића, говори да се проблему смањења броја запослених "није приступило озбиљно".

"Уређење пензијског система - пропуштена прилика" 

Фискални савет оцењује да је Предлогом буџета за 2018. годину пропуштена важна прилика да се направи корак ка враћању на уређен пензијски систем.

Такође, како су истакли, буџет повећава издвајања за запослене нешто више него што то дозвољава економска снага земље.

Предлогом буџета предвиђено је повећање зарада за 10 одсто у убедљиво највећем делу јавног сектора, подсећају они и наводе да запослени у државној и локалној администрацији добијају повећање плата од пет одсто, а без повећања зарада је остао само мањи део у држави.

Предвиђеним буџетом планиран је снажан раст капиталних инвестиција за око 35 милијарди динара, а Фискални савет оцењује да је пораст јавних инвестиција пожељан али није распрострањен свуда где је то неопходно.

"Наша примедба је то што и даље остаје на снази Закон о привременом умањењу пензија", истиче Петровић и додаје да је настављена штетна али изнуђена забрана запошљавања.

Иако ће просечне зараде запослених у наредној години у просеку бити веће за око девет одсто, расходи државе за запослене ипак ће да порасту мање од тога, односно за 7,5 одсто, оцена је Фискалног савета.

Како је речено, један од већих проблема је што се овим буџетом додатно повећава неуређеност система зарада и запослености у јавном сектору. Такође, оцењују, буџет ће имати негативне последице по буџете локалних самоуправа.

"Детаљније приказати улагања у сектор безбедности"

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић наводи да је буџет Министарства одбране већи за око 11 милијарди динара у односу на прошлогодишњи и додаје да је то последица скока планираних инвестиција у овом министарству. Наводи да то, "може бити опасно".

Тај став објашњава чињеницом да Фискални савет нема извештај о извршењу буџета у Министарству одбране, већ се, каже, пореди план буџета из претходне године са планом буџета за наредну.

"Питање је каква су стварно трошења у Министарству одбране, могуће је да ово повећање од 11 милијарди добијено поређењем два плана заправо износи нешто више или мање од тих 11 милијарди", рекао је Вучковић.

Буџет је већи због пораста инвестиција и то, како каже, није лоша ствар, али, напомиње да би било добро да се нађе начин да се боље и детаљније, односно, како је рекао, транспарентније прикажу инвестиције Министарства одбране али и Министарства унутрашњих послова.

"Једно од објашњења јесте да су то осетљиви сектори и да је могуће да не можемо да очекујемо потпуно објављивање података о инвестицијама у сектору безбедности, али гледали смо буџете других земаља и видели да може да се нађе начин да јавност и Народна скупштина имају детаљније информације о буџетима сектора безбедности", примећује Вучковић.

Представљајући своје виђење предложеног буџета за 2018. годину, Фискаклни савет је оценио да је неопходно и да се устали пракса усвајања завршног рачуна буџета што се, како је речено, не чини годинама уназад.

"Раст буџетских давања за плате и пензије добро планиран"

Фискални савет наводи да је раст буџетских давања за плате и пензије у средњем року добро планиран и у складу са растом БДП-а, међутим, сматра да су недовољна улагања предвиђена у просвети и здравству, посебно у заштити животне средине.

"Издвајање за плате и пензије убедљиво су највећи јавни расходи, па су њихово добро планирање и контрола најважнији за одрживост јавних финансија у средњем року", рекао је члан Фискалног савета Никола Алтипармарков.

Наводи да свака већа неравнотежа која се код њих појави урушава укупан систем јавних финансија.

"Уз то, природа ових расхода је таква да их је јако тешко вратити назад када се једном отргну контроли", објашњава Алтипармарков.

Као добар пример за такве тврдње наводи, како каже, неоправдано повећање пензија из 2008. године, које је, сматра, било један од главних разлога што су јавне финансије Србије у наредним годинама дошле у потпуно неодрживу ситуацију.

"Ово посебно истичемо због тога што су након умањења у 2014. години и вишегодишње успорене индексације, плате и пензије у овој години коначно дошле близу нивоа који привреда може да финансира", навео је Алтипармарков.

У Фискалном савету објашњавају да је то 11 одсто БДП-а за пензије и осам одсто БДП-а бруто за плате.

"Зато је пресудно да се сада не понављају исте грешке, већ да од наредне године укупна издвајања за пензије и плате у јавном сектору приближно прате раст БДП-а, односно да се повећавају само у складу са растом економске снаге земље, пет до седам одсто годишње", рекао је Алтипармарков.

Фискални суфицит, каже, уколико се оствари у наредним годинама, нико не сме да троши на повећање плата и пензија, јер, оцењује, то би пре или касније довело до проблема у буџету.

Фискална стратегија предвиђа добро укупно повећање пензија и плата у јавном сектору на средњи рок, сматрају у Фискалном савету, и усклађеност са привредним растом, чега ће се, како се надају, Влада и даље придржавати.

Фискална стратегија не прецизира када ће се укинити привремено умањење изнад просечних пензија, али и умањење плата у јавним предузећима, наводе у Фискалном савету.

"Вероватно највећи недостатак Фискалне стратегије је то што се њоме не прецизира када ће се укинути привремено умањење изнад просечних пензија којим је нарушен економски однос између уплаћених доприноса и исплаћених пензија", наводе у Фискалном савету.

Оваква мера, како се оцењује, може да се оправда када земљи прети непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга, а та опасност је прошла у овој години јер је јавни дуг почео трајно да се смањује.

У Фискалном савету наводе и да се Фискалном стратегијом не планира довољан раст јавних инвестиција у средњем року, те напомињу да средњерочни план Владе подразумева да се ниво јавних инвестиција са садашњих испод три одсто БДП-а повећа на 3,6 одсто у наредној години и да се у средњем року задржи приближно на непромењеном нивоу, 3,7 одсто БДП-а у 2020. години.

"Планирано повећање инвестиција у средњем року оцењујемо као недовољно. Уобичајено учешће инвестиција у БДП-у упоредивих земаља Централне и Источне Европе је преко четири одсто БДП-а у периодима када те земље појачано граде основну инфраструктуру", рекао је председник Фискалног савета.

Као додатни проблем, који Фисклана стратегија не препознаје, у Фискалном савету виде то што су бројне области у којима је инвестирање у Србији неопходно, потпуно заборављене.

"Због тога је Србија у области заштите животне средине оцењена као потпуно неусаглашена са ЕУ", наводи Петровић и објашњава да, на пример, 25 одсто отпада Србија одлаже у складу са стандардима ЕУ, те да постоји 3.500 депонија од којих, каже, велики број угрожава водотокове.

Из Савета поручују да је Србија по ниском прикључењу на канализациону мрежу, негативан европски рекордер.

"Прелиминарне процене указују да би Србија у заштиту животне средине требало да уложи око 600 милиона евра уместо садашњих 60", наводе у Савету.

Што се тиче улагања у здравство и просвету, у Србији су она три пута нижа него у упоредивим државама у окружењу, сматрају у Савету, а као једини у којем су улагања на задовољавајућем нивоу помињу изградњу путне и железничке инфраструктуре.

"Завршити приватизацију државних предузећа у 2018"

Фискални савет је оценио да је у наредној години неопходно да се заврши приватизација државних предузећа које годинама црпе средства из буџета за свој опстанак.

Савет је подсетио да у Србији постоји око 150, како кажу, махом неуспешних државних предузећа у приватизацији у којима ради око 50.000 запослених.

"Иако Петрохемија и РТБ Бор тренутно не праве губитке то је последица повољних тржишних околности, пре свега цене сировина на светском тржишту а не њихових реформи", рекао је члан Савета Никола Алтипармарков.

Фискални савет зато сматра да их је неопходно што пре приватизовати, јер како оцењују, услови на тржишту могу брзо и лако да се промене.

Уз то, кажу, током 2018. године неопходно је решити и проблем "Азотаре", чији тренутни губици оптерећују билансе Србијагаса јер ово предузеће, напомињу, ни у овој години није плаћало добијени гас.

"У Фискалној стратегији не препознаје се чврста намера Владе да се проблем предузећа у приватизацији трајно реши ни у средњем року до 2020. године а лош наговештај је и то што буџет за 2018. годину предвиђа за отпремнине запосленима у овим предузећима две милијарде динара што је довољно за исплату социјалних програма за око 3.000 радника", истичу у Фискалном савету.