Чадеж: Трговина Србије са балканским земљама 5,3 милијарди

"Укупна размена Србије са Асоцијацијом балканских комора за девет месеци износила је 5,3 милијарде евра. На тржиште земаља чланица Асоцијације извезли смо производе вредне 3,3 милијарде евра, а од њих увезли робу за две милијарде евра", рекао је Марко Чадеж на пленарној седници Скупштине Асоцијације одржаној у Привредној комори Србије.

Чланице Асоцијације балканских комора су Албанија, Бугарска, БиХ, Црна Гора, Грчка, Кипар, Македонија, Румунија, Србија и Турска.

Укупна међусобна размена свих 10 земаља АБЦ заједнице, свака са сваком земљом (извоз плус увоз), у прошлој години је, према подацима из базе "Ворлд трејд меп", износила око 22 милијарде евра, навео је председник ПКС.

Чадеж, међутим, сматра да су потенцијали за унапређење размене унутар овог подручја, које броји више од 130 милиона потрошача, далеко већи и то не само када је реч о трговинској размени, већ и о инвестиционој и другим, вишим облицима сарадње.

"За наше економије и пословне заједнице, без обзира на величину и степен развијености, без обзира да ли су у ЕУ, ЦЕФТИ или некој другој групацији, огроман недовољно искоришћени простор је у даљем инфраструктурном и пословном повезивању, међусобним и заједничким улагањима, умрежавању компанија у конзорцијуме које ће заједнички производити и обједињено наступати на локалним, регионалним и светским тржиштима", рекао је он.

Како је истакао, развој савремених, пре свега ИТ технологија и с тим у вези дигитализација привреда, требало би да буде приоритет економија региона, посебно у контексту предстојеће четврте индустријске револуције.

"У томе је огромна улога и одговорност комора као пословних асоцијација. Привредна комора је велики део својих услуга већ пренела на ИТ платформе и, без лажне скромности, мислим да смо заиста један од лидера овог региона у имплементацији дигиталних решења у свом свакодневном пословању", поручио је Чадеж.

Подсетио је да са већином земаља чије су коморе чланице Асоцијације у последњих годину дана ПКС има веома интензивну сарадњу, у оквиру које је организовано више великих пословних скупова са стотинама компанија учесница и неколико хиљада Б2Б разговора привредника.

Србија је на иницијативу привреде, и уз велико ангажовање Привредне коморе, ослањајући се на искуства развијених економија као што су Немачка, Аустрија и Швајцарска, увела дуални модел образовања, донела одговарајући законски оквир и омогућила да локалне компаније и инвеститори из света дођу до одговарајућих кадрова, предочио је Чадеж.

Председник Привредне коморе Турске и потпредседник Eurochambers, Рифат Хисарчиклиоглу, истакао је да су балканске земље на средини трговинских рута између Истока и Запада, што земље региона морају искористити тако што ће модернизовати путну мрежу и царинске прелазе.

Хисарчиклиоглу је оценио да су снажан раст ЕУ и глобална ликвидност покретачка снага за Балкан, који ће имати користи од опоравка Европе.

"Турска већ осећа ефекте тог опоравка. Наша привреда је расла по стопи од пет посто у првој половини године, а очекујемо да ће раст у читавој години износити 6,0 процената", рекао је председник Привредне коморе Турске, што је, како је додао, резултат повећања извоза Турске у Европу.

Ефекат раста уочава се, према његовим речима, и у запошљавању, пошто се број запослених повећао за 1,5 милиона.

"Отворили смо више радних места него Немачка и Француска заједно", казао је он. Хисарчиклиоглу је навео да расте и интересовање инвеститора за Турску, а повећавају се и турске инвестиције у друге земље.

Изразио је очекивања да ће сарадња комора у оквиру Асоцијације бити настављена, као и да ЕУ треба да настави да има главну улогу у будућности балканских нација.

ПКС је председавајућа Асоцијацији балканских комора у 2017, а у раду данашње Скупштине учествовали су представници БиХ, Бугарске, Црне Горе, Македоније, Турске, Грчке, Румуније.

Турска преузима председавање Асоцијацијом у наредне три године.

Асоцијација балканских комора је основана са циљем подстицања привредне сарадње и пружања подршке економском развоју земаља чланица и региона у целини, олакшавања и укидања визног режима, уклањања баријера у трговини и успостављања јединствене зоне слободне трговине.