Табаковић: Високе накнаде банака коче безготовинска плаћања

"Народна банка Србије припремила је Нацрт закона којим ће се регулисати провизије за плаћање банкарским картицама и који ће се наћи пред Скупштином Србије", рекла је Јоргованка Табаковић на округлом столу "Предности и замке е-трговине", одржаном у Српској асоцијацији менаџера (САМ).

Гувернерка је поручила банкарима да не могу само да гледају како да постојеће сопствене трошкове, у условима нижих камата и нижих приходе надоместе "новом довитљивошћу и измишљањем нових трошкова".

Напомиње да је време да банке схвате где се налазе и да своје изворе средстава ускладе са реалношћу и потребом да наставе да постоје.

Истиче и да дигитализација доноси нове технологије, нове учеснике на тржишту, учи кориснике новим технологијама, што има потенцијал да измени актуелни финансијски сектор.

"Дигитализација доноси и изазове у виду све веће небанкарске конкуренције у нечему што се традиционално зове банкарски посао, док пред Народном банком Србије, поред инфраструктурних, ставља и регулаторне и безбедносне изазове", рекла је Табаковићева.

Подсећа да Народна банка Србије интензивно ради на увођењу инстант плаћања која ће се обављати седам дана у недељи и да ће омогућити најсавременију инфраструктуру, док је на пружаоцима услуга да осмисле за кориснике брзо очитавање на каси и безбедан и јефтин сервис.

Учесници округлог стола су се сагласили да је електронска трговина "воз који Србија не сме да пропусти", јер се процењује да ће се е-трговина до 2020. године утростручити.

У Европској унији ће ове године преко интернета бити продато робе и услуга у вредности од преко 600 милијарди евра, при чему око 20 процената електронске продаје чини одећа, а најбрже растућа продаја је испорука хране која је током ове године скочила за 34 посто.

Електронска трговина данас чини 20 посто укупне трговине у ЕУ, а очекује се да ће до 2020. достићи половину укупних трансакција.

У Србији је, на том плану, запажен тренд повећања броја трансакција, али се смањује вредност појединачне куповине.

Наиме, у прошлој години је обављено четири милиона куповина преко интернета, али се процењује да је мање од милион људи куповало онлајн. Српско тржиште електронске трговине расте годишње 20 одсто, али полази од веома ниске основице.

Такође, грађани Србије преко интернета више купују из иностранства него на домаћем тржишту.

"Биткоин није јединица мере вредности робе и услуга"

Осврћући се на раст биткоина, гувернерка Табаковић наводи да је он спекулативно средство које је неке људе учинило врло богатима, али се глобално дневно њиме у просеку обави три до пет пута мање трансакција него, на пример, у платном систему Народне банке Србије.

"Биткоин нити је опште прихваћено средство размене, нити је јединица мере вредности робе и услуга, нити је чувар те вредности", рекла је Табаковићева.

Недавно истраживање Европске централне банке (ЕЦБ) је, према њеним речима, показало да се 80 одсто трансакција у ЕУ трговинама обавља путем кеша, у тренутку када неке светске силе најављују увођење дигиталног новца, као део геостратешког позиционирања, којим би се превазишло превелико ослањање на тзв. западне инфраструктуре.

Осврнувши се на недавно потписани Меморандум о срадњи српског картичног система ДинаКард и кинеског China UnionPay-a, гувернерка је навела да ће Народна банка Србије добити бепслатну технологију за најсавременија бесконтактна плаћања.

"Добијамо могућност да се нађемо у 160 земаља где је тренутно присутан China UnionPay и отварамо њима тржиште да могу овде да дођу. То значи да је конкуренција једино што нас подстиче да будемо бољи и да растемо", изјавила је Табаковићева.

Подсетила да је China UnionPay држи у свету преко 50 процената картица, односно преко 6,5 милијарди издатих картица.

Учесници округлог стола "Предности и замке е-трговине" били су: представници банака, платних процесора, компанија које нуде софтверске платформе за онлајн продавнице, онлајн трговце, затим представници Народне банке Србије, Министарства финансија, ПКС-а, као и стручњаци за е-трговину.