Нови информациони систем за већу безбедност хране

Главни циљ пројекта, који финансира ЕУ са 1,34 милиона евра, јесте да развије одрживи информациони систем, усклађен са правним оквиром ЕУ, а који ће користити Министарство пољопривреде, као и релевантне институције - Управе за ветерину, заштиту биља, као и пољопривредна инспекција.

Нови информациони систем требало би да функционише као у ЕУ, да контролише храну, од њиве до трпезе.

Провераваће се производња, прерада, превоз, складиштење и припрема хране биљног и животињског порекла. 

"Од овог ће имати користи они који се баве извозом. Овде имамо један комплетан след, од произвођача, прерађивача, складиштара, извозника, сви се налазе у истом систему и сви виде све. Потпуно један отворен процес", рекао је министар пољопривреде на представљању пројекта.

Према његовим речима, почела је обука људи у ветеринарским, фитосанитарним, пољопривредним инспекцијама, од 1. јануара 2018. креће се са применом, а на посебном порталу доступни су сви подаци.

"Имаћемо увек информације о томе шта је пронашла фитосанитарна инспекција, шта се налази у регистрима, какви су резултати њихових надзора који, са друге све регисттре који се тичу ветерине, све на једном месту, комплетна база на основу које ћемо моћи да управљамо и ветеринарским сектором, фитосанитарним сектором а исто тако да штитимо земљу од свих непожељних ствари које могу бити пробематичне у сектору безбедности хране", напомиње Недимовић.

Нови информациони систем, каже министар, касније ће користити у свим активностима које се буду обављале кроз преговоре за поглавље 12, које се тиче безбедности хране.

"То сад 'нападамо', а што се тиче поглавља 11, ту смо завршили све послове и чекамо да се отвори то поглавље", рекао је Недимовић.

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцар рекла је да је овај пројекат изузетно важан, те да је с Министарством пољопривреде договорено још 300.000 евра за унапређење хардвера, како би се обезбедилаи дугорочна одрживост информационог система.

"Еу ће свакако наставити да подржава овакве иницијативе, које су јако важне у приближавању Србије ЕУ, а поготово, јер су јако опипљиве за грађане, да би знали које су користи евроинтеграција", рекла је Норчич Штамцар.

В. д. директора Управе за ветерину Емина Милакара рекла је да њена управа иначе, већ 12 година има информациони систем, само је сада, захваљујући пројекту, редизајниран и појачан, тако да сада имају веће могућности.

"Управи за ветерину овај пројекат значиће много, јер ћемо у случају било каквих инцидентних ситуација имати брзо и ефикасно прикупљање података и реаговање, узбуњивање. Информације ћемо скупљати од свих корисника у ланцу исхране, почев од здравља животиња до произвођача и промета", рекла је Милакара.

Предвиђено је да пројекат траје 24 месеца, а спроводе га конзорцијум који предводи КПМГ доо Београд, у сарадњи са Институтом "Михајло Пупин", "Стериа Бенелуx СА" и "ХД европска консалтинг група".

Више информација о на пример домаћим животињама, семену и садном материјалу, здрављу животиња, сви заинтересовани моћи ће да нађу на посебном порталу министарства пољопривреде.

Недимовић: Пољопривреда је процес у којем нема лаких кошева 

Србија планира да у 2018. години повуче бар 30 до 40 милиона евра из ЕУ бесповратног фонда за пољопривреду - ИПАРД, изјавио је министар пољопривреде.

"Што се нас тиче, ова ствар је готова. Имамо још некe ситнe техничкe детаљe да одрадимо, али, после дугог низа година, можемо на овај процес да ставимо тачку", рекао је министар Недимовић и додао "да смо спремни да треће недеље децембра пустимо први позив, који се тиче трактора и остале механизације".

Према његовим речима, "у петак је све готово" и на основу прелиминарних информација каже да су све баријере у том смислу отклоњене, а извештај из Европске комисије очекује у последњој недељи јануара, зато што, како је рекао, ЕК не ради од 20. децембра до 10. јануара, због Божићних празника.

Говорећи о извозу меса у Кину, Недимовић је новинарима рекао да мора да постоји тржиште на које се може пласирати роба да би се уопште ширила производња, те да је "иста ствар" била са Русијом 2005, када је Србија извозила свега 8.000 тона јабука, а данас, подвлачи, извози 200.000 тона јабука.

"Када имате где да пласирате, можете онда да користите методе субвенционисања и све остале алате, да нешто подстакнете. Када немате тржиште, можете да подстичете до миле воље и никада ништа нећете урадити. У овом тренутку, слажем се, постоји ограничен фонд везан за говеђе месо, али ми ћемо радити на томе да то повећамо и већ имамо планове за следећу годину, да то финансијски подстакнемо и идемо даље", рекао је Недимовић.

Како је додао, пољопривреда је процес и "што би рекао онај коментатор - нема лаких кошева у пољопривреди".