У августу 1.878 грађевинских дозвола, највише од 2007.

На форуму "Систем за издавање грађевинских дозвола из перспективе општина и инвеститора" истакнуто је и да је у првих седам месеци ове године предвиђена вредност радова у сектору грађевинарства повећана за 57,3 одсто у односу на исти период прошле године.

"Резултати примене измењеног Закона о планирању и изградњи су евидентни, а у наредном периоду обезбедићемо средства која ће служити даљем унапређењу е-система за издавање грађевинских дозвола који ће, када буде потпуно завршен, имати више од 100 функција", рекла је Даринка Ђуран из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

У овој години је за првих седам месеци издато 60 одсто више грађевинских дозвола у односу на исти период прошле године.

Удео грађевинске индустрије у расту БДП-а повећао се са 4,3 одсто пре реформе система, на 6,2 одсто у последњем кварталу прошле године, речено је на скупу.

Ђуран је напоменула да јавна предузећа морају да раде боље јер у неким деловима Србије, каже, постоје локалне самоуправе које се нису најбоље прилагодиле новом е-систему издавања грађевинских дозвола.

"За сада не изричемо прекршајне казне али ћемо кад систем стане у потпуности на ноге изрицати прекршајне пријаве за оне који не обраде документацију у року", опоменула је Ђуран службенике, учеснике скупа из локалних самоуправа.

Милица Анђелковић из Наледа рекла је да се анкети о таксама и накнадама коју је та организација спровела одазвало 100 локалних самоуправа.

Резултати, каже, показују између осталог да све локалне самоуправе сматрају да је увођење е-система за издавање грађевинских дозвола дало позитивне резултате.

"Од 102.182 поднетих захтева решено је 92,6 одсто", навела је Анђелковић и објаснила да се захтеви најчешће одбијају због непоштовања процедуре, нерешених имовинско-правних односа и зато што документација није била "електронски" потписана.

Истраживање, међутим, показује да чак једна трећина локалних самоуправа наплаћјује и локалну и републичку таксу за издавање грађевинских и других дозвола што, како је речено на форуму, по закону није дозвољено.

То је, напомињу учесници скупа, због тога што многи чиновници у општинама нису довољно добро упознати са одредбама закона.

Као пример истакнуто је да се локацијска дозвола наплаћјује по другачијим аршинима, па тако неке локалне самоуправе наплаћјују овај документ 350 динара а неке траже и до 35.000 динара.

"Једни наплаћјују локалну, други републичку таксу а трећи и једну и другу. Постоји велика неуједначеност како и колико се наплаћује", указала је Анђелковић.

С друге стране, запослени на локалу, у службама које издају грађевинске дозволе, жале се - њих 88 одсто - да немају довољно инспектора, да софтвер за е-дозволе често не функционише те да немају довољно техничког и људског капацитета да све предмете обраде у року.