Сточарство поново живи у Срему

Производња и продаја свињског меса и прерађевина у Србији, последњих година су у порасту, али су далеко испод просека од пре две деценије. У селима у Срему, све је више произвођача који се враћају сточарству. На породичним фармама у Војводини узгаја се више од милион свиња годишње.

У домаћинству Лемајића сточарством се баве деценијама. Купцима у земљи годишње испоруче три тоне домаћег кулена, сланине, кобасица и других прерађевина.

У оборима је више од 200 свиња. Све што направе, продају - тако је и код других произвођача у Срему. Ипак, све то, мање је него што је откупљивачима потребно.

"Наше свиње се прасе у Срему, одгајају се на тој храни која је нарасла у Срему, на тој слами која је из Срема. Значи, све је домаће - аутохтоно, оно што треба да буде, да се прави. Мора се знати радити, мора се знати квалитет. Не можете ви хранити макар шта, макар како ", рекао је Предраг Лемајић из Вашице код Шида.

Добра откупна цена, ове године, вратила је сточаре на пијаце и у трговине - али радне снаге нема. Земља, штале и машине, иако се нуде по ценама испод тржишних, тешко налазе купца.

У сремским селима све је мање младих, а у самој Вашици има на десетине напуштених кућа. Сточарство и пољопривреда, по којима је овај крај некада био познат, једина су шанса за опоравак. На срећу, добрих примера има.

Лемајићи су тако, пре две године, на једном запуштеном имању, подигли савремену фарму.

"Ујутру када се устане, онда се свиње хране, чисти се, па се прави храна да би увече све опет, и тако у круг", каже Зорица Лемајић.

Помоћ увек зафали на јесен, када почне свињокољ. Онда је то страшно, то не може човек сам, додаје Зорица.

"Има ту неколико момака у селу који раде и тове од 200 до 300 комада и не одустају. То је некада боље или горе, али се нечиме морају бавити", каже Предраг.

Шансу је препознао и давдесетогодишњи Јован Мишчевић. Породични посао преузео је недавно. Узгаја око 200 товних свиња. Месо, за сада, продаје домаћим купцима.

"Годинама моји раде ово, преци уназад коленима, сви се баве сточарством, тако да сам ја одлучио да наставим са том градњом и да проширим производњу, да осавременим колико је то могуће", истиче Јован Мишчевић.

Сремски деликатеси продају се у земљама региона – највише у Хрватској и Босни. Међутим, спас је у извозу свежег меса, али га тренутно нема.

Код некада највећег откупљивача Русије, проблем је цена, а на тржишту Уније још важи забрана проласка сировог меса кроз њену територију, због вакцинације против свињске куге.

Упркос свему, нове фарме и већа производња, можда су најава бољих дана за домаће сточаре.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.