Зашто се хмељ гаји на само једном месту у Србији?
У златно доба, хмељ се у Војводини гајио на хиљадама хектара, да би 2011. године производња те сировине потпуно престала. Разлози – санкције и приватизација пивара. Ипак, пре неколико година поново су засађене прве стабљике хмеља у Бачком Петровцу. Иако има прилике за пласман производа, за сада је једини произвођач.
Свако по 60 литара – толико се годишње пива попије у Србији. А основни пивски састојак гаји се на само једном месту у земљи.
У бившој Југославији, на њивама Бачког Петровца, хмељ се гајио на више од хиљаду хектара. Данас, производња је спала на само двадесетак. Овде се гаје четири америчке и три домаће сорте, од којих је једна аутохтона.
Тако је од пре три године – када Растислав Струхар обнавља производњу.
"Главни разлог је био тај што су се појавиле мале, које сада зовемо крафт пиваре – које чак и више од 10 пута користе хмељ у својој производњи него што га користе индустријске пиваре", објашњава Растислав Струхар из а. д. "Петровец".
Једна београдска стални је купац већ годину дана.
"Наравно да бих више да користимо што више домаћег хмеља. Неке ствари не можемо да постигнемо само са домаћим, али, такође, много бисмо могли да постигнемо користећи и један и други у различитим комбинацијама", каже Урош Закалановић из пиваре "КАШ" и додаје да се домаћи дефинитивно више исплати.
Домаћи хмељ, међутим, закопао је страни капитал. Чак и произвођачи који су одолели санкцијама деведесетих, нису приватизацијама после двехиљадитих јер купце пивара држава није обавезала да користе домаћу сировину. Пивски састојак увозе.
"То није примерено земљи која се окренула тржишној економији, као што смо ми, и то је једна мера која је давно напуштена. Сви произвођачи, прерађивачи се руководе својом пословном политиком на крају и ценама", објашњава Милан Ћупрић из Министарства пољопривреде.
Нову шансу једини хмељар види у регистру нових сорти и смањењу акциза малим пиварима.
"Ако смањи или у потпуности укине акцизе онима који купују домаћи хмељ, држава може да наплати преко произвођача хмеља, радника, запошљавања нових радника", истиче Растислав Струхар.
А, понуда државе, за сада, су субвенције.
"Подстицај за подизање производних засада хмеља износи три милиона динара по подносиоцу захтева", наводи Милан Ћупрић и додаје да интереса, нажалост, нема.
Интереса нема, иако је хмељ чак 20 пута профитабилнији од кукуруза, пшенице или соје. Зато га је, само прошле године у земљу увезено око 52 тоне, у вредности од пола милиона евра.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар