Фискални савет: Повећање плата оправдано, не више од пет одсто

На конференцији "Фискална кретања у 2017. години и предлог политика за 2018. годину", Петровић је рекао да се после три године фискалне консолидације први пут отвара простор за повећање потрошње и то на основу постигнутих резултата.

Петровић је оценио да би најбоље економско решење што се тиче пензија било да се свима повећа за 2,5 одсто, а да се остатак користи на делимично враћање пензија онима од којих је узето на почетку фискалне консолидације пре три године.

Најбоље решење за плате је, каже Петровић, линеарно повећање свима за пет одсто.

Истакао је да би било економски штетно да плате и пензије расту изнад раста БДП-а, јер тиме не би био постигнут привредни раст. 

"Очекујем да то може да буде 10 одсто оно што смо ми тражили као безбедносни сектор мислим да је реално", сматра министар полиције Небојша Стефановић. 

"Да би сви остали могли да добију по 4 одсто да би се задржали у оквиру овог укупног повећања од 5 одсто. Алтернативно, здравство и просвета ако би узели по 10 одсто они су највећи сектори, онда би значило 0 посто сви остали", каже Петровић. 

Фискални савет, како је навео, процењује да је фискална консолидација у ужем смислу окончана, да резултати постигнути у 2017. отварају простор за око 800 милиона евра који могу да се потроше у 2018, а да се одржи дефицит од 0,5 одсто БДП-а.

Навео је да најмање пола износа од 800 милиона евра треба искористити за привредни раст у 2018, за који каже да није сјајан у 2017. јер је испод просека у односу на упоредиве земље, а другу половину за повећање потрошње.

Добра вест је, оцењује, наставак смањења расхода због смањења јавног дуга, али упозорава на ризик и опасност од давања нове гаранције за задуживање јавних предузећа.

Оценио је да би у 2018. требало укинути забрану запошљавања у јавном сектору, а да у 2018. приоритет треба да буде повећање јавних инвестиција.

Процена је да се у идућој години очекује привредни раст од три и по до четири одсто, а да је процена да ће ове године бити низак и износити од један и по до два одсто, због суше и лошег управљања ЕПС-ом.

Петровић је рекао и да се процењује да ће суфицит у 2017. бити око 20 милијарди динара.

"Дуг Београда смањен, али не колико каже Мали"

Јавни дуг Београда који је садашња власт затекла био је изнад законом прописаних граница, и износио је око 400 милиона крајем 2013. године, рекао је Павле Петровић.

Одговарајући на питања новинара, указао је и да је тај дуг смањен од 2013. за сто милиона евра, што сматра добрим резултатом, али тврди да је то четири пута мање него што градоначелник Синиша Мали наводи.

Држава би, сматра, требало да повећа јавне инвестиције за 300 милиона до 350 милиона евра. Каже да недовољно инвестира и главни град, мање него пре 2013. Јавни дуг Београда је, каже, са 400 милиона смањен на 365 милиона евра, односно не онолико колико тврди градоначелник Београда.

"Градоначелник излази уместо ових 400 излази са милијарду и 100, 200 милиона. Заправо он користи неку своју методологију, додаје камате укупне обавезе ЈКП-а. Дуг Републике Србије рачунат тако грубо би био преко 100 одсто",каже Петровић.

Дуг Републике Србије рачунат тако грубо би био преко 100 одсто БДП-а.

"Уз велико поштовање према Павлу Петровићу мислим да грађане Београда не занима методологија. Све што имамо од дугова ја сам ставио. Што је Ђилас оставио, све што имам ја, ево оставио сам на семафору. Па нека и сваки следећи градоначелник буде оцењен по томе, не по методологијама", каже градоначелник Синиша Мали.

По методологији Фискалног савета, јавни дуг Србије је, ове године, са 74 одсто смањен на 68 одсто БДП-а, а дефицит у буџету на готово идеалних пола процента.

Петровић је навео да је јавни дуг који је садашња градска власт затекла свакако био изнад законом прописаних граница.

Одговарајући на питања новинара о инвестицијама у Београду, Петровић је рекао да су јавне инвестиције у главном граду још испод нивоа који је потребан за даљи развој, прецизирајући да он не говори о приватним инвестицијама у граду, попут изградње хотела "Хилтон", које су можда "скочиле".

Један од начина да се стабилизују јавне финансије у Београду је повећање јавних инвестиција, рекао је Петровић и навео да ту мисли на изградњу неопходних инфраструктура, попут водовода и канализације 

"Питање је да ли ће Београд, како би повећао јавне инвестиције, ићи нагло у повећање дефицита и јавног дуга, као што је радила градска власт 2008–2012, или ће задржати стабилне финансије", додао је председник Фискалног савета.

Оценио је да би за повећање јавних инвестиција власт требало да реформише јавни превоз, који годишње кошта 100 милиона евра, а реформом би могло да се уштеди 40 милиона евра годишње.