Да ли ће појефтинити кредити за српске привреднике

Пре неколико година неликвидност и дуги рокови плаћања су стварали проблем фирмама које су биле задужне код банака а посредно због нередовних примања и задужени радници постајали су кредитно неспособни.

Ненаплативи кредити, који су до пре две године били у просеку од 27 одсто за привреду и 8,8 одсто за становништво, сада су преполовљени.

"Ово што смо данас видели, ових 5,2 одсто, један је добар наговештај да - ако се ова тенденција настави - привреда сада има могућности да крене у кредитирање и настави тај нови инвестициони циклус", објашњава Верољуб Дугалић, генерални секртар УБС.

У фирми "Дон Дон" новац за инвестиције од 10 милиона евра обезбедили су и из скандинавских пензионих фондова. Међутим, истичу да су Србији кредити појефтинили и сада имају исту цену као и у земљама окружења.

Уз поштовање рокова плаћања трговаца за испоручену робу према добављачима, такође смањује ризике од ненаплативих кредита.

"Што се тиче рока плаћања, могу рећи да је ту сада прилично добро стање. Још увек има неких искакања, али мислим да су се генерално ти рокови, барем са великим трговачким, средили", сматра Алеш Мозетич, власник пекаре "Дон Дон".

Фирма "Елиос" је нашла инвеститоре и банке које ће финансирати градњу ветропаркова вредну готово 100 милиона евра. За банкаре је атрактивно и улагање у пољопривреду зелену или енергију. Зашто раније то није било могуће?

"У Србији је дошло до побољшања инвестиционог амбијента доношењем закона о енергетици и уредбама које регулишу обновљиве изворе енергије, које су дале банкаилне уговоре о откупу електричне енергије. То је било у јуну прошле године, ове године су унапређени, тако су банке задовољне условима које је држава дала", напомиње Данијела Исаиловић из фирме "Елисио".

Ако се узму у обзир отписани, репрограмирани или продати кредити који су банкама олакшали ризик од губитака, то их додатно охрабрије за кредитирање. Према мишљењу економиста, постоји простор и за пораст станоградње али уз пажљиво инвеститрање.

"Постоје претпоставке за веће динамизирање кредитне активности и за релативно и за већи удео инвестиционих кредита привреди који би подстакли општу економску активност", наводи Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије.

Србија не јури само стандард развијених земаља већ и већи ниво инвестиција и кредита јер ту постоји јасна паралела. Што више кредита, више је инвестиција, запослености потрошње што онда доприноси расту економије.