Како да добијемо што више новца из европских фондова

Само зидови старог колектора знају шта се слије кроз мртву реку Блатушницу, у језеро Ћелије из којег воду пије цео Расински округ. На помолу је градња новог система за пречишћавање, захваљујући новцу из европских ИПА фондова.

"Обезбеђивање грађевинских дозвола је у завршној фази и очекујемо да до краја године буде расписан тендер и, ако да бог здравља, следеће године да се крене са реализацијом изградње фабрике за пречишћавање отпадних вода и колектора", истиче Зоран Јозић, председник Општине Блаце.

До новца, каже, није било лако доћи.

"Неколико пута је рађена корекција пројекта како би се усагласили и добили од 'Путева Србије' услове за изградњу фекалне и кишне канализације", додаје Јозић.

Јесу компликоване процедуре, али новац Европске уније добија се без камате и обавезе враћања.

"За та средства неопходно је координирати сва министарства, наравно укључујући локалне самоуправе, јер ми договарамо са ЕУ шта су њихови приоритети у финансирању, шта су наши и онда тражимо шта су заједнички, просто преговарамо око тога шта ће бити листа приоритета које су то области и где имамо најспремније пројекте", указује министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Самоуправе морају да раде више пре рокова кад је потребно да имају спремне пројекте за ИПА фондове, напомиње Ричард Маша из делегације ЕУ у Србији.

Предност се даје пројектима од којих грађани имају директну корист, као у Краљеву којем је одобрено око 17 милиона евра за средјивање канализације.

"Десет километара канализационе мреже, ради се о пројекту који ће много значити грађанима Краљева, како за водоснабдевање, тако и са еколошког аспекта, јер ће отпадне воде које одлазе у Ибар бити прво пречишћене, па онда ући у ову лепу српску реку", објашњава Предраг Терзић, градоначелник Краљева.

Дуго трају уговарања, па се тек сада реализују пројекти из оквира, ИПА 2007. и 2013. Успели смо да уговоримо чак 90 одсто пројеката.

"Ову годину, ова ИПА 2013. је био један успех, нисам сигуран да су друге кандидатске земље добили тако висок резултат као Србија", напомиње Маша.

У наредним годинама приоритет су образовање кадрова за писање пројеката и њихово задржавање у државној управи, јер је то у интересу развоја, наговештавају надлежни.

"Некад има фантастичних идеја, али које су на нивоу почетне идеје, морају доста да се разрађују па некада нису повољне за финансирање. Зрелост пројекта је једна од најважнијих компоненти за коришћење ИПА фондова", истиче Јоксимовићева.

Из ИПА фондова за последњих деценију и по, у Србију је стигло више од три милијарде евра.