Зелена градња, начин да престанемо да расипамо енергију

Србија је већ дуго шампион по расипању енергије. То би могла да промени примена туђих искустава у градњи. У Италији се, на пример, одавно подразумевају стандарди зелене градње.

"Ми примењујемо њихова искуства, обуке које смо имали у Италији на нашим објектима. Добрим одабиром материјала и опреме повећана улагања нису нарочито велика, седам-осам процената, али су бенефити значајно већи – од 20 до 30 одсто смањена је потрошња свих ресурса. То се сигурно отплати за три до четири године", објашњава Ранко Перовић из фирме "Едил Италиана".

Подразумева се и отпорност на земљотрес и пожаре.

"Мислим да то врло лепо напредује и наравно ти се станови лакше продају. Ипак људи разумеју да ће имати станове са вишим стандардом, са бољом изолацијом, са мањим утрошком грејања и хлађења", указује Ева Ваниста Лазаревић са Архитектонског факултета.

У Београду за сада има 13 објеката са сертификатом зелене градње, а у процесу регистрације је око 30.

"Страни инвеститори су прво самим захтевом 'желим сетификовану зграду' унели промену у окружење грађевинске индустрије. Пројектанти морају да знају да пројектују по принципима зелене градње, иначе не можеш да добијеш посао. Грађевинске компаније морају да знају на који начин се гради", истиче Марија Голубовић испред Амерички савет зелене градње.

Од 2012. за сваки објекат који се зида или се реконструише потребно је прибавити енергетски пасош.

"Савет зелене градње Србије, који је члан Светског савета зелене градње, изабрао је Србију за промоцију Лид стандард зелене градње, тако да ће Министарство остварити контакте и овај стандард уврстити и званично у регулативу", напомиње Алексаандра Дамњановић, државни секретар Министарства грађевинарства.

Београд ће се ускоро прикључити програму сертификације за зелене градове, а то значи да ће се више водити рачуна о потрошњи енергије, чистијем транспорту, квалитету воде и зеленим површинама.