Кад се клијент "заглави" између рате кредита и празног новчаника

Стамбени кредит многима је једини начин да обезбеде сопствени кров над главом, али и претња да без њега остану ако се отплата закомпликује. 

За сада око 4.000 дужника неуредно измирује стамбени кредит, што је сваки двадесет пети.

"Наши су грађани у протеклој деценији много уредније плаћали све своје обавезе. Грађани остају без посла, смањене су плате, низак је стандард и онда то утиче на могућност да отплаћују своје кредите", каже Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије.

Оне који се заглаве између рата за кредит и празног новчаника, банка најпре опомиње, а потом их позива на разговор. Није мало оних који то све избегавају, кријући се, мењајући број телефона, кажу у Удружењу банака Србије.

"Уколико клијент дође на разговор у банку, онда банка покушава да нађе неки договор, да види који су разлози због којих клијент не може да уредно плаћа, до када евентулано ти проблеми трају – да се нађе неки начин да се превазиђе таква ситуација, кроз неки грејс период, репрограм, рефинансирање и друге сличне начине", рекао је Дугалић.

Активирање хипотеке последња је мера којој се прибегава.

Колико је активних хипотека, одговор нисмо добили ни у Удружењу банака Србије ни у Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита.

У корпорацији наводе да преузимају плаћање док клијент и банка не пронађу решење - тако је од 2004. до данас преузела плаћање за нешто више од 1.300 стамбених кредита, док је продатих непокретности око 240.

То је, кажу, и даље мали проценат у односу на укупно осигуране кредите – њих 90.000.

"Из угла банке то су по правилу кредити који су квалитетно обезбеђени и у малом броју случајева се дешава да вредност хипотеке након истека одређеног периода буде мања од суме кредита који је клијенту одобрен", објаснио је Хасан Ханић са Београдске банкарске академије.

Просечан износ стамбеног кредита је 30.000 евра. Неки би га лакше отплаћивали ако би пресуда Трећег основног суда у Београду постала правоснажна.

Наиме, грађани би тако имали шансу, уверени су стручњаци, да им банке врате од неколико стотина до неколико хиљада евра, колико су им наплатиле накнаду за осигурање стамбеног кредита код Националне корпорације. Првостепеном пресудом, кажу, утврђено је да су банке то чиниле незаконито.