Каква је судбина 150 неприватизованих државних предузећа?

Увод у приватизацију 11 стратешких предузећа, по опробаном рецепту јесте пословање по унапред припремљеном плану реорганизације. За њих осам УППР је већ усвојен или се припрема, а упоредо Влада за њих тражи купце.

"Наша обавеза према ММФ-у је да до 1. септембра објавимо тендер за 'Галенику' такође и за МСК, проналазе се решења за 'Азотару'. Очекујемо да се до краја године објави и тендер за 'Петрохемију'", наводи Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде.

За "Галенику" се већ зна – на новом тендеру држава ће понудити већински пакет. У Министарству привреде кажу да се и за остала предузећа тражи најприхватљивији модел приватизације, те су предмет свакодневних анализа.

"Наприхватљивији модел је ако дође здрав капитал и дође власник који зна шта ће да направи са тим предузећем не само да се формално обави куповина, па да после тога опет дође до проблема", објашњава Радојка Николић из Бизнис магазина.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, наводи да је битно да предузеће разреши своју ситуацију.

"У економији важи правило ако има купаца за неко предузеће најбоље је урадити код оваквих предузећа приватизацију, па сада има више модела да ли се продаје имаовина, продаје капитал. На крају крајева свеједно је шта се продаје битно је да предузеће разреши неку своју ситуацију", објашњава Савић.

Сва та предузећа данас послују по тржишним условима, немају заштиту од принудне наплате и морају да измирују обавезе према повериоцима. Највећи проблем су им стара дуговања и застарела технологија.

"Кренули смо од 526 предузећа, сада причамо о 150. Очекујемо да ћемо до краја године решити судбину отприлике око 30 њих. Уведен је ред, сада се на та предузећа не дају буџетске субвенције", наводи Тривунац.

Иако је пред Владом тежак задатак, стручњаци оцењују да тим предузећима што пре треба наћи одрживо решење.

"Мислим да треба подвлачити врло брзо црту и видети шта се све може и на који начин приватизовати, а шта мора неминовно ићи у стечај. Ако будемо оклевали и чекали, бојим се да ће та предузећа тонути све дубље а рачун који испостављамо грађанима Србије бити све већи", објашњава Савић.

Радојка Николић наводи да постоји много случајева, где је стечајем могуће доћи до здравог дела фирме који има опстанак и који који може да настави да функционише.

Једино предузеће које држава још директно дотира јесу рудници "Ресавице" за које се,  такође, тражи решење. У току је израда плана њихове реорганизације и финансијског опоравка.