Динар и даље слаби

Средњи званични курс евра је, и поред јучерашње интервенције Народне банке од 50 милиона евра, порастао на 86,89 динара. Сутра ће курс бити још већи - 87,60 динара за евро.

Курс расте због смањеног прилива капитала услед финансијске кризе у свету и није немогуће да достигне и 90 динара за евро, кажу економисти.

"Могуће је само говорити о тренду курса. Ако се мали прилив капитала настави динар ће слабити. Дневне осцилације није могуће предвидети. Најважније је да се текуће осцилације учине мањим. и да тај ефекат курса се не прелије на реални сектор, односно на производњу и цене", објашњава економиста Павле Петровић.

Да би тржиште нормално функционисало и да би се спречиле велике дневне промене курса Народна банка је од почетка октобра на интервенције на међубанкарском девизном тржишту потрошила 400 милиона евра.

Стабилност на средњи и дуги рок 

Гувернер НБС Радован Јелашић тврди да мере Народне банке и аранжман са Међународним монетарним фондом гарантују стабилност динара на средњи и дуги рок.

"И даље ћемо, као и до сада, урадити све да тржиште несметано функционише, а то не значи да можемо да гарантујемо једну или другу висину курса, али као и до сада трудићемо се да не буде превеликих дневних осцилација", истиче Јелашић.

Због раста курса, грађани који имају кредите везане за неку страну валуту плаћају веће рате. Само пре три месеца курс је био нижи 12 динара. То значи да за рату од 100 евра данас треба хиљаду и двеста динара више.

За оне којима отплата кредита постаје превелико оптерећење из централне банке стиже добра вест. Банке од понедељка могу да примају захтеве за бесплатно продужење рока отплате кредита, пребацивање кредита из Швајцарског франка у евро, или и једних и других у динаре, као и за превремену отплату дуга.

Договор о бесплатним олакшицама за кредитне дужнике за сада је постигнут са Рајфајзен, Комерцијалном, Интеза и Хипо Алпе Адриа банком. У Народној банци кажу да ће до краја ове недеље све банкаре обавестити о променама прописа који ће омогућити реализацију олакшица. Очекују да, поред четири највеће, олакшице клијентима понуде и све остале банке.