Од орканских до органских висова

Оркански висови под копаоничким селима све више постају органски висови. За то је заслужно село Батоте изнад Бруса, где се већ 15 година око 200 домаћинстава бави органским узгојем. Предњаче браћа Радисављевић.

"Ми смо успели да доведемо воду са реке на брдо, то је надморска висина преко 250 метара у дужини од 1.300 метара. Самим тим ми смо заокружили тај процес органске производње, у смислу квалитета", каже Милослав Радисављевић.

Његов брат Милован истиче да се баве удруживањем. "Скоро цело село улази постепено, један по један, и сад се скоро 90 одсто људи у селу бави органском производњом", рекао је Милован.

Трећи брат, Вукота, каже да инспекција и комисије долазе и контролишу рад. "Морамо строго да се придржавамо правила која они траже", наводи Вукота Радисављевић.

Држава је схватила да стимулацијама у органској производњи може да задржи људе на селу. Укупна помоћ која може да се добије је 136.000 динара. На пример, основни подстицај за органску производњу је 3.400 динара по хектару. Премија за млеко по литру је 9,80 динара, а за животиње од 84 до 35.000 динара.

"Пошто ми имамо много малих газдинстава то је највећи проблем, поготово у оном централном делу Србије. Једини излаз за повећање површина и органске производње јесте организовање произвођача", објашњава професорка Снежана Ољача са Пољопривредног факултета у Београду.

Банкарима су пољопривредни и прехрамбени произвођачи све занимљивији клијенти, којима кредитирају и скупу механизацију и куповину земљишта.

"Стратешки цена земље, посебно у пољопривредним деловима Србије, расте и расла је у неколико последњих година. Знамо да је земља ликвидно средство и знамо да постоји потражња и није проблем продати", наглашава Бранко Грегановић, директор НЛБ банке.

Субвенције на почетку могу да дају резултате али, после тога, држава мора да обезбеди ефикасно пословно окружење. Тек онда могу да се очекују веће приватне инвестиције у органској производњи.