Извоз скочио 13,4 одсто у првих пет месеци, раст индустријске производње

У истом периоду увезено је робе за 7,88 милијарди евра, што представља повећање од 14,4 одсто у односу на исти период прошле године. Дефицит износи 1,79 милијарди евра, и већи је за 18,0 процената него у првих пет месеци лани.

Покривеност увоза извозом је 77,3 посто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,0 одсто.

Изражено у доларима, укупна спољнотрговинска робна размена је у посматраном периоду вредела 15,02 милијарде долара, што је пораст од 9,6 одсто у односу на период јануар-мај 2016.

Извезено је робе за 6,54 милијарде долара, за 9,0 више него у истом прошлогодишњем периоду, а увезено у вредности од 8,47 милијарди долара, што је повећање од 10 процената. Дефицит износи 1,92 милијарде долара, и већи је за 13,5 одсто у односу на исти лањски период.

Само у мају 2017. године извезено је робе у вредности 1,33 милијарди, односно за 18,7 одсто више међугодишње, а увезено за 1,76 милијарди, или за 19,2 процента више него прошлог маја.

У доларима је мајски увоз вредео 1,46 милијарди и био је већи за 15,4 процента на годишњем нивоу, док је увоз порастао за 15,8 посто на 1,93 милијарде долара.

Највеће учешће у извозу имао је Регион Војводине, 32,9 процената, а у увозу је предњачио Београдски регион са уделом од 46 посто.

Највише робе смо извезли у Италију, у вредности 975,8 милиона долара, затим у Немачку (826,5 милиона), Босну и Херцеговину (500,7 милиона), Руску Федерацију (368,8) и Румунију (330,5 милиона).

У увозу, главни спољнотрговински партнери су нам били Немачка од које смо купили робу у вредности 1,062 милијарде долара, следи Италија (867,4 милиона), Руска Федерација (715,3 милиона), Кина (674,6 милиона) и Мађарска (394,9 милиона).

Земље чланице Европске уније чине 64,9 одсто укупне размене.

Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима смо остварили суфицит у размени од 760,5 милиона долара. У земље ЦЕФТА смо извезли производе у вредности 1,08 милиона долара, а увезли за 327,1 милион долара. Покривеност увоза извозом је 332,5 посто.

Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама - Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Бугарском, Румунијом, Саудијском Арабијом, Словачком, Хрватском и Великом Британијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином, због увоза телефона за мрежу станица и лаптоповам, и са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс мај 2017/ април 2017. године показује раст извоза за 5,2 одсто и раст увоза за 13,1одсто. Рачунато у еврима, десезонирани индекс мај 2017. / април 2017. године показује раст извоза за 1,9 одсто и раст увоза за 9,2 одсто.

Индустријска производња порасла у мају 6,2 одсто међугодишње

Индустријска производња у Србији порасла је мају 2017. године за 6,2 одсто на годишњем нивоу, а у односу на просек у прошлој години већа је за 5,9 процената, саопштио је Републички завод за статистику.

У периоду јануар-мај 2017. године, индустријска производња је била већа за 1,2 посто у поређењу са истим лањским периодом.

Највећи утицај на међугодишњи раст индустријске производње у мају имали су производња хемикалија и хемијских производа, затим производња прехрамбених производа, производња машина и опреме, производња металних производа осим машина и експлоатација угља.

Десезонирани индекс индустријске производње за мај показује да је укупна индустрија остварила раст од 5,7 посто, а да је прерађивачка порасла за 8,8 процената у односу на просек 2016. године.

Према десезонираним подацима, укупна индустријска производња у мају је на месечном нивоу била већа за 4,1 одсто, док је прерађивачка забележила раст од 3,3 процента.

На годишњем нивоу је, посматрано по секторима, сектор рударства у мају имао раст од 10 одсто, прерађивачка индустрија раст од 9,2 одсто, док је сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација регистровао пад од 6,3 процента.

Посматрано по наменским групама, међугодишњи раст је у мају забележен код производње трајних производа за широку потрошњу за 20,3 одсто, интермедијарних производа, осим енергије за 10,9 процената, нетрајних производа за широку потрошњу за 9,3 одсто и капиталних производа за 9,0 одсто.