Како помоћи женама предузетницама?

Ако могу да оставе зној на њиви и зараде, могу да добију и већу пажњу финансијера. Средства за почетак пословања тешко ћете обезбедити преко класичних банкарских кредита. За сада су најчешће Микрофинансијске институције попут Агроинвеста биле ту да помогну, а тако је у околини Крушевца.

"Бавимо се воћним садницама и калемарством. Од тих средстава набављате се хемија за прскање", каже Милена Гашић, пољопривредница Селиште Трстеник.

Пољопривредница Биљана Крпић из места Велики Купци код Крушевца истиче да се бави узгојем крава музара.

"Задовољни смо јер та средства узимамо за сетву, узимамо кредит, одрадимо уредно и враћамо", каже Крпићева. 

У Европској унији жене су власници трећине малих фирми и оне су успешније на тржишту. Тај просек у Србији држи једино банкарски сектор где жене све више доминирају. Ако је тако онда их треба охрабрити пре свег кредитима, али и средствима за покривање ризика. Микрофинансијске институције нису довољне за промену економске слике и самозапошљавања жена већ класични кредити па је право време да банке препознају потенцијал и вреднују више женско предузетништво.

"Жене су по правилу активније и будније у послу али им је потребан подстицај. Нажалост две трећине њих се никада не обрате банци за кредит иаоко имају потребе за тим. Као разлог за то наводе да немају средства обезбеђења, велике трошкове и непознавања прилика за развој", истиче председница Извршног одбора Уникредит банке Србија Чила Ихас.

А када је реч о укупној задужености у Србији физичких лица ситуација је следећа: Од укупно 808 милијарди динара мушкарци су задужени са 483 милијарде динара или 60 одсто од укупних кредита а жене са 324 милијарде. Жене су скоро дупло педантније и у отплати кредита па касне са око пет процената а мушкарци са више од осам одсто.  

"Ми смо предвидели да од пет милиона евра, 10 одсто тих средстава буде залог за покривање и циљ је био да подстакнемо банке да одобравају кредите и оном клијентим који нису у првој линији за добијање позајмица ко што су млади или почетници. Просто да уз то обезбеђење буду флексибилније", напомиње директор ЕБРД-а за Србију Данијел Берг.

Микрофинансијске институције нису довољне за промену економске слике и самозапошљавања жена па је право време да банке препознају потенцијал и вреднују више женско предузетништво попут класичног кредитирања. У ту акцију укључила се и Влада Србије кроз пројекат родне равноправности јер женско предузетништво може да има кључну улогу у отварању радних места и покретања економије.