Стамбени кредити никад јефтинији, али могу да поскупе

Стамбени кредит на 30 година многима решава животне проблеме. Али, овако историјски ниске камате на стамбене кредите који су између 2,5 и 3,2 одсто неће бити трајне. Већ за годину – две променљиви део камате који је везан за евро могао би да промени ситуацију. Стручњаци зато предлажу да се стамбене позајмице не узимају на рок дужи од 15 година.

"Грађани који процењују своју платежну моћ сходно дохотку домаћинства и капацитета који морају да плаћају кредит треба да буду свесни да узимају такав залогај или обим кредита за решавање заиста стамбеног потреба који ће моћи као домаћинство у целини и кад неко изгуби посао и кад неко у породици добије посао може да отплаћује кредит", каже Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду

На примеру кредита од 60.000 евра узетог на 25 година са каматом од 2,5 одсто годишње и учешће, тренутна рата је 215 евра. Уколико би камата на евро порасла за два процента, тада би и укупна камата на исти кредит порасла на 4,5 одсто, а рата на 265 евра, односно остатак дуга у целом исплатном периоду за чак 15.000 евра.

Да ли и колико ће стамбени кредити да поскупе пре свега зависи од дужине отплатног периода од висине учешћа али и цене станова који опет зависе од стандарда становништва за који кажу да ће у наредном периоду да расте.

"Чак и да у неком наредном периоду дође до скока еуро рибора до 11 и по одсто сама тара кредита од 50.000 евра ће се променити за неких 40 до 45 евра што је апсолутно релативно мали раст камате да би значајније утицао на потражњу клијента утицао на потражњу клијената на тржишту некретнина у Србији и Београду", каже Драган Јовановић, директор "Хедоније," стручњак за некеретнине.

У Србији има око 100.000 стамбених кредита у шта је пласирано 380 милијарди динара. Интересовање за станове је веће од понуде јер се сваки трећи стан не купује преко кредита већ уштеђеним или на неки други начин зарађеним новцем.