Како повећати транспарентност државних субвенција?

Највећи проблем приликом давања државних субвенција инвеститорима је нетранспарентност – не зна се на основу чега се одређује ко може и колико новца да добије и ко га је добио, пише у извештају "Транспарентности Србија". Оцењују да је 2015. године, доношењем Закона о јавним улагањима, направљен помак јер су уведени мерљиви услови које инвеститор треба да испуни – колико новца треба да уложи или запосли радника, али да ће, и због преговора са Европском унијом, морати да се побољша контрола државне помоћи. У Министарству привреде кажу да су спремни на разговор са свима који мисле да могу да унапреде ту област.

"Транспарентност Србија" је под лупу ставила 21 компанију које су од државе добиле укупно 180 милиона евра подстицаја.

"Мени је било врло специфично и занимљиво када Министарство привреде потписује уговор са фирмом 'Меита' и позива се на решење Комисије за контролу државне помоћи из будућности. Комисија је водила случај под једним бројем, дописивала се са Министарством, тражила додатне податке, али је коначно решење дозвољености донела у фебруару, а уговор је потписан у новембру претходне године", каже Златко Минић из "Транспарентности Србија".

Стручњаци "Транспарентности" су нашли пропусте и приликом доделе субвенција "Леонију", "Џонсон електронику", "Јури", "Геоксу" и "Ен-Си-Ару" у Београду, који је четири пута добио субвенције, укупно нешто више од 10 милиона евра.

"Сигурно је најтежи прекршај кад се нешто и не пријави да је додељено. Овде видимо случај да се тек накнадно дошло до сазнања да је додељена државна помоћ", објашњава Немања Ненадић из "Транспарентности Србија".

На примедбе "Транспарентности" да би требало преиспитати модел субвенција и постојање Комисије за контролу државне помоћи, ако се неретко мимо ње одобравају подстицаји, министар одговара да је Влада задовољна њеним радом.

"Нема никаквих примедаба на транспарентност од стране ММФ-а и Светске банке, од свих који су у званичној контроли, али има од невладиних организација и ми желимо и с њима да разговарамо и, све што је у нашој могућности да објавимо, ми ћемо и објавити", каже министар Горан Кнежевић.

Више транспарентности тражи и Европска комисија, кажу у Наледу, и то кроз преговоре о поглављу 8, које се односи на политику конкуренције.

"Сведоци смо да је и у другим земљама ово поглавеље на крају долазило на ред. Имамо пример да је у Хрватској затворено неколико бродоградилишта кад више нису могли да додељују субвенције и када је ово поглавље дошло на ред. Сад је лопта на страни државе да се ова тема подигне", сматра Слободан Крстовић из Националне алијансе за локални економски развој (Налед).

Према званичним подацима, од 2004. помоћ државе добиле су 72 компаније које су отвориле 40.000 радних места.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.