За рудама и минералима у Србији трага 35 компанија

Србија је и даље једино налазиште на свету новог минерала – јадарита које, према првим проценама, може да покрије најмање 10 одсто светских потреба за веома траженим литијумом и бором. У региону смо и међу најбогатијим по резервама злата и бакра.

"Потребна су у сваком случају додатна геолошка истраживања како би се у потпуности упознале све геолошке карактеристике тих лежишта. Најбитније у целој причи је заправо економија. Производна цена бакра мора да буде мања од тржишне цене, продајне цене, у противном бисте радили експлоатацију са негативним економским ефектима, односно са губитком", наводи Раде Јеленковић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду.

За разним рудама и минералима у нашој земљи трага 35 компанија, а 80 одсто jе са страним капиталом. Тренутно је отворено 120 истражних поља, а за још 90 се чека дозвола. Држава за истраживања нема пара.

"Геолошка истраживања су скуп и дуготрајан посао са великим ризицима. Геолошка истраживања се по правилу не завршавају увек са отварањем рудника, зато што је доказивање резерви један посао комерцијалног типа, мора да покаже да постоји исплативост у отварање рудника", објашњава геолог Душан Подунавац.

Неке локације су већ показале исплативост па отварање рудника припремају: фирма "Металфер" недалеко од Крупња, а предузеће "Храм" отвориће рудник угља код Пирота. Британски "Минеко", који је већ власник два најуспешнија рудника у нашој земљи, завршава и пилот-постројење за отварање трећег, код Босилеграда.

"Када буде пуштен рудник у рад, то ће бити први рудник подземне експлоатације олова и цинка у последњих 40 година. 'Босил-метал' тренутно запошљава око 100 радника, а када буде у пуном капацитету, радиће око 300 радника, ако не и више", наводи Петар Радовић из компаније "Минеко Србија".

За државу је стратешки важно да има што више оверених резерви природних ресурса. Истраживања су сада временски законом ограничена и инвеститори морају плаћати надокнаду за истражни простор.