Почиње коришћење пепела за изградњу путева

"У Влади је данас потписан и први уговор за 3.630 тона пепела који ће се користити на изградњи ауто-пута између Београда и Чачка на Коридору 11, што је донација ЕПС-а", рекао је Антић на заседању Скупштине удружења ЕЦОБА у Београду.

Министар је казао да су ово ипак први кораци јер на депонијама има око 200 милиона тона пепела, а годишње се произведе додатних шест милиона тона.

Подсетио је да је Влада 2015. донела уредбу којом се дефинишу начини коришћења пепела.

"Ми желимо да научимо пуно тога од вас, ја сам задовољан што је ЕПС члан ове асоцијације, и мислим да је то важно јер је и пут Владе Србије усмерен ка томе да пепео достигне статус сировине и код нас као што је код вас, у Европи и широм света", рекао је Антић.

Он је казао да је велика ствар што се састанак удружења ЕЦОБА одржава у Београду, јер ће помоћи Србији да ухвати корак са светом, усвоји нове механизме и научи како да комерцијализује велике количине пепела које поседује.

Вршилац дужности директора ЕПС-a Милорад Грчић рекао је да је овај дан важан за ЕПС, али и за целу Србију и њену привреду.

"ЕПС има за основну делатност производњу електричне енергије, али њена производња је 70 одсто из угља, и зато има толико пепела на депонијама, и захваљујући Влади и Уредби из 2015, тај пепео почиње да се користи у изградњи путева", рекао је Грчић.

Он је додао да су од 2015. до данас, ЕПС и надлежно министарство успели да се договоре о коришћењу пепела са две термоелектране, што је велики напредак.

"Србија није довољно тржиште за количине које имамо и зато истичем да смо почели изградњу луке на Дунаву, што је важно за речну комуникацију у будућем транспорту пепела", истакао је Грчић.

Председник удружења ЕЦОБА Иван Скидмор рекао је да је ЕПС члан тог удружња од 2010. године, и да је ово друга посета Србији после 2011. године.

"Можда ће, када дођемо следећи пут за пет година, коришћење пепела бити повећано. ЕЦОБА постоји више од 25 година, и има чланове у 28 земаља. Све те земље говоре различите језике, али заједнички језик постижемо јер имамо исте изазове и исте жеље", навео је Скидмор.

Додао је да се заједнички ради на стандардизацији, како би се постигла већа комерцијална корист за сировине добијене из угља.