Депозити сигурни, регион и Србија добро место за пословање

Банкарски сектор у региону Источне и Југоисточне Европе остварио је профит у свим земљама у 2016. години и био је праћен растом бруто домаћег производа, што је први пут после кризе 2008/2009. Истовремено остварен је бољи резултат него у Западној Европи, а ниво профитабилности варира од земље до земље. Мада се чини да је економска криза иза нас, банкари окупљени на годишњој скупштини Европске банке за обнову и развој сматрају да неке грешке не смеју да се понове.

Изазови банкарског сектора у региону су превазиђени уз видљиве позитивне карактеристике. Расте удео кредита у домаћој валути при кредитирању становништва а позајмице су одрживије уз мање ризика. Када је тако регион и Србија према речима банкара на самиту Европске банке за однову и развој остају добро место за пословање.

"Раст БДП-а показује добру динамику, док је профитабилност банкарског сектора атрактивна. Позиција 'Уникредита', као снажне паневропске пословне банке са снажним тржишним учешћем у региону Источне и Југоисточне Европе значи да имамо добру основу за остваривање одрживог органског раста у региону, који остаје покретач раста за групу", каже директор дивизије "Уникредит" банке за Југоисточну Европу Карло Вивалди.

Дакле, сви услови за раст кредита су ту, од довољно новца у банкама преко смањења лоших кредита до раста тражње. Поверење у банке је кључно али ту је за сваки случај и гарантовање државе за улоге.

"Сви становници у Србији сва мала предузећа знају да постоји пул од 50.000 евра који ће бити исплаћен уколико дође до проблема у финансијском сектору. С друге стране могу да кажем да је наш финансијски систем у овом тренутку стабилан и да не очекујемо кризу али обезбеђујемо стабилност и поверење", истиче Владимир Медан из Агенције за осигурање депозита Србије.

После девет година точак кризе и рецесије је најзад заустављен и сада се очекује снажан економски раст од неколико процената посебно у региону Југоисточне Европе. Оно на шта би требало обратити пажњу је надувавање такозваних лоших балона који би могли да угрозе тај економски раст.

Стручњаци позивају на опрез, иако раст кредита више неће бити као пре кризе када су позајмице расле и преко 20 одсто годишње.

"Ако дође опет до превеликог раста кредита може доћи до презадуживања и ту је највећа одговорност на банкама јер оне морају оцењивати кредитни ризик и до ког нивоа могу расти кредити. С друге стране одговорност је и на регулаторима да ако дође до надувавања балона кредита цена имовине да коче", објашњава гувернер Хрватске народне банке Борис Вујичић.

Када је реч о ризицима за регионалне економије попут пословања хрватског "Агрокора" председник највећег повериоца те фирме руске "Сбербанке" Херман Греф екслузивно за РТС каже да су у току осетљиви преговори поверилаца са добављачима како би та компанија стала на ноге.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом