ЕБРД подигао процене раста у 67 земаља Европе и Азије

Унапређење фискалне политике је било изузетно добро, много боље од очекивања ММФ-а, спроведене су одређене реформе које су омогућиле унапређење пословног окружења, фискалну стабилност.

То су оцене економиста Европске банке за обнову и развој и банкара који су сумирали резултате свог рада, али и успешности земаља региона. Важно је, кажу, да се искористи овај тренутак да се фискални дуг одржи и смањи, али и да се настави са реформама пословног окружења.

"Ниво ненаплативих кредита у Србији је виши ако се упореди са земљама у региону централне и источне Европе. С друге стране, Србија има веома добар ниво капитализације. Србија би могла да уради исто оно што је већ урађено у другим земљама, рецимо да олакша продају ненаплативих кредита, да оснажи правни оквир, да унапреди фискалне олакшице. Што пре ниво ненаплативих кредита буде смањен, то је боље за банкарски систем, јер у том случају капитал може да се искористи за нове кредите", наводи Карло Вивалди, директор Дивизије за пословање "Уникредита" у централној и источној Европи.

Према прогнозама ЕБРД-а, нешто успоренији економски раст због јануарских мразева могао би да се надокнади у другој половини године посебно ако се настави да улагање у инфраструктуру. Једино тако би Србија имала шансе да ове године заврши трку са једном од медаља.

Јачање евра одразило се на појачано интересовање инвеститора и у југоисточној Европи, чије су валуте ових дана ојачале, а то се посебно односи на Србију где је евро само за један дан ојачао за 80 пара.

"Управо је дошло до знатног уплива капитала у регион, укључујући и Западни Балкан, па би и то могао бити један од разлога јачања динара. У Србији је остварен и напредак у фискалној политици, а и прогнозе су боље, тако да би све то могло на одређени начин да повећа апетите инвеститора", објашњава Питер Табак, представник ЕБРД-а за Србију.

Новац воли да следи успех и овај тренутак би требало искористити да се смањи фискални дуг, али и да се настави са реформама пословног окружења, пре свега пореских намета које имају мала и средња предузећа и у које треба инвестирати.

Када је реч о "Агрокору", Европска банка за обнову и развој сматра да су Србија и Словенија успеле да ублаже штете и опасности по ликвидност региона које је изазавала хрватска фирма "Агрокор".