Словеначки рецепт – како вратити сваки евро уложен у касу ЕУ?

Словенија је од Србије далеко око 350 километара, али по начину размишљања, посебно у економији, дистанца је много већа. Та чланица Европске уније успева да врати у земљу готово сваки евро који је дужна да приложи заједничком бриселском буџету. На који начин се та држава у Алпима бори са најснажнијим европским економијама на тржишту?

Да ли су Словенци само вредни попут крањске пчеле – словеначке аутохтоне врсте – или су народ који мудро користи оскудне ресурсе за производњу хране?

Одговор је у добрим пројектима којим враћају новац из буџета Европске уније. За седам година у буџет Уније за пољопривреду уложили су милијарду и сто милиона евра, а готово сав новац успели су да врате.

Први циљ – задржавање младих на селу постигли су захваљујући субвенцијама. Око 3.500 нових домаћинстава сада живи на селу од пољопривреде или туризма.

"Уколико би млади од 18. до 41. године одлучили да живе на селу и обрађују најмање шест хектара земље бесповратно би добили 45.000 евра. Уколико се одлуче да делимично раде на селу тај износ је 18.600 евра. Наравно, ако се станишта претворе у пољопривредно земљиште додељује се још по 3.000 евра", објашњава Тања Стрниша, секретарка словеначког Министарства пољопривреде и шумарства.

Следећи корак био је да одбране словеначку робу од поплаве јефтиних увозних намирница из Уније. За промоцију куповине основних домаћих намирница министарство пољопривреде издвојиће три милиона евра.

Одлучном кампањом ситуација се за пет година преокренула - уместо 35 одсто, сада више од две трећине Словенаца купује домаће.

"Ми нисмо смели да кажемо купујте само словеначко. Ишли смо у другом правцу. Указивали смо на неспорни квалитет словеначких производа који су квалитетнији од увозних. Они су скупљи, али вреди их куповати и ниједна трговина није могла да допусти да нема словеначке робе у понуди, јер смо повећали тражњу за њом", наводи маркетиншки стручњак Штефи Видечник.

Органска производња у Словенији узгаја се на девет одсто пољопривредног земљишта. Од вина, меда, па чак до органске соли.

"Имамо различите концесије за со коју радимо значи дајемо по тони неке паре, значи као рудник, а друго сви ти посетиоци који гледају парк од улазница све добија држава назад", истиче Клавду Годнич из "Солине Порторож".

Словенци су у великој мери заштитили своје робне марке, делом као производе Европске уније, делом као домаће – попут прекомурске гибанице, вина теран, крањске кобасице. То је и део додатне туристичке понуде која подиже цену.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.