Који су проблеми предузетника у првим годинама бизниса?

После дугогодишњег рада у продаји, Александар Црњанин је одлучио да с искуством и знањем које је стекао отпочне свој посао. Баш у години предузетништва постао је произвођач леда. Запошљава четири радника. Каже да му није било тешко да закорачи у предузентичке воде - имао је идеју, бизнис план, а да дође до новца помогла му је држава. Од Фонда за развој успео је да добије кредит за почетнике.

"Добио сам шест милиона динара, с тим што је бесповратних 30 одсто, и добио сам за куповину машина, основних средстава, аутомобила за превоз, коморе где се складишти лед када се произведе", рекао је Црњанин и додао да није било тешко доћи до новца указујући на класичну администрацију која прати сваки кредит.

Поред Фонда за развој који даје кредит почетницима, за шта је ове године издвојено 500 милиона динара, ту су субвенције које додељује Национална служба за запошљавање. Старт у бизнису финансијски подржава и Развојна агенција Србије. Ипак, на ту подршку не могу да рачунају сви који конкуришу. У просеку половина буде одбијена, кажу у ресорном министарству.

"Око 300, 350, предузећа, предузетника, годишње кроз програм старт ап кредита може да добије подршку за сада. Ми иначе радимо на припреми једног већег програма који би се спроводио у комбинацији са пословним банкама како би имали много већи број кредита који можемо у једној години да дамо", каже Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница, министра привреде.

Улазак у предузетнички свет био би лакши и када би држава донела Закон о микрофинаснирању, уверени су у Центру за високе економске студије.

"Не постоји законски оквир који би омогућио микрофинансијским институцијама да самостално дају финансије фирмама, оне то раде преко комерцијалних банка и то значајно поскупљује тај кредит који добијају мала и средња предузећа", наводи Данијела Бобић, програмски директор Центра за високе економске студије.

Започети бизнис је изазов, ништа мањи и одржати се на предузетничким ногама у прве три године пословања које су најкритичније. Ризик да у том периоду ставе кључ у браву био би мањи ако би пореска политика била у њихову корист.

"Нажалост морам да кажем да је једна јако добра мера пре неколико година, која је постојала, то је порески кредит, укинута за мала и средња предузећа, а остала на снази за велика предузећа, реч је о томе да предузећа која запошљавају одређени број запослених добију повраћај пореза", каже Сања Поповић Пантић, председница Удружења пословних жена Србије.

Почетници, али и они који су већ у бизнису, у деценији предузетништва очекују да ће држава имати више слуха за њихове предлоге и да ће на тај начин ојачати стуб привреде - мала и средња предузећа, која запошљавају око две трећине радника.