Раст цена нафте у свету, како ће се то одразити на возаче у Србији?
Политичке и ратне тензије у вези са Сиријом дижу цене нафте које су за само пола месеца порасле 15 одсто, па је барел достигао 56 долара. Ефекте тог раста на нашим пумпама треба очекивати за десетак дана, када се потроше залихе. У Удружењу нафтних компанија обећавају да цене деривата неће поскупети више од једног динара.
Земље извознице нафте, чланице ОПЕК-а, углавном поштују новембарски договор о смањењу производње, па, без обзира на политичке тензије, у нафтним компанијама кажу да се цена барела креће у прогнозираним границама.
"У поређењу са прошлом годином ситуација је боља, сирова нафта се благо опоравља. Ове године, не очекујемо велике шокове, јер све анализе показују да ће просечна цена барела бити око 60 долара", каже извршни директор "Хеленик петролеум групе" Григорис Стергијулис.
Европске рафинерије имају укупно 1.300.000 запослених. Модернизовне су, па у Бриселу оцењују да им и нижа цена сирове нафте обезбеђује стабилан рад.
"И цена између 50 и 55 долара за барел сирове нафте изузетна је за ценкање. Конкурентност рафинеријске индустрије у Европској унији нешто је на чему инсистирамо у Бриселу", објашњава генерални директор "Гориво Европе" у Белгији Џон Купер.
Представник Групе енергетских фирми из Румуније Лорентију Пачију каже да нафта и природни гас бележе раст потрошње.
"Та фосилна горива остаће примарна и наредних 20 до 30 година и имаће прелазну улогу у стварању инфраструктуре за веће коришћење обновљивих извора енергије", додаје Пачију.
Анализе Института за енергетику Југоисточне Европе показују да нафтне компаније у региону шире делатност. То се већ види и у Србији и у Грчкој.
"Енергетика није само нафта већ и гас, али и струја и обновљиви извори енергије. У наредним деценијама наш интерес је да улажемо у зелену енергију и призводњу струје", истиче Стергијулис.
Земље региона углавном нису повезане нафтоводима, а све оштрији еколошки прописи увећавају трошкове складиштења и спорог транспорта нафте. Очекује се да планирана заједничка инвестиција – брза пруга Солун–Будимпешта, коју земље региона раде са Кинезима, појефтини довоз горива. То би Србији значило јер увози 400.000 тона дизела годишње, а то је и најскупљи дериват.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 8
Пошаљи коментар