Колико често звони порески аларм?

Иако постоји више од годину и по дана, многи још нису ни чули за Порески аларм, интернет адресу на којој грађани могу анонимно да пријаве непоштовање пореских прописа. Званични подаци показују да највише пријављују неиздавање фискалних рачуна.

Алармирају и због издавања лажних рачуна, послодавца који ангажују раднике на црно и других утаја пореза. Међутим, и даље много више пријављују телефоном, путем поште и електронске поште. Можда зато не треба да чуди податак да је за нешто више од годину и по дана, колико аларм ради, зазвонио тек око 6.000 пута.

"Наши инспектори су обрадили 45,1 одсто досада и утврдили одређене неправилности. Морам напоменути да грађани који пријављују неправилности путем Пореског аларма неће добити повратну информацију о нашој контроли у складу са Законом", каже Иван Палигорић из Пореске управе.

Грађане који помажу држави, сигнализирајући јој ко и где таји порез, требало би обавестити шта се догодило с њиховом пријавом, сматрају стручњаци.

"Налед је кроз Национални програм за сузбијање сиве економије предложио да се успостави систем 72, што би значило да грађани у року од 72 сата морају да добију повратну информацију од надлежних органа о томе шта је по њиховој пријави урађено. Могли бисмо да отворимо јавну расправу и да изменимо неопходне прописе како би надлежним органима било омогућено да те информације дају", објашњава Иван Радак из Националне алијансе за локални економски развој.

Најновије истраживање је показало да, иако је већина грађана и привредника свесна штете коју производи сива економија, мањина је спремна да то пријави.

Чак 80 одсто грађана каже да не би пријавило кафић нити други објекат у коме не добијају фискални рачун. Наводе да им рачун не треба, да не желе да улазе у расправу због тога и сматрају да о томе држава треба да води рачуна.

Око 67 одсто грађана није спремно да пријави послодавца који њих или њиховог колегу ангажује на црно, најчешће јер се плаше да не изгубе посао или да ће им се смањити плата ако пређу у легалну зону.

Код привредника, слика је нешто боља.

Чак 61 одсто не би пријавио нелојалну конкуренцију. Најчешће наводе да је искључиво посао државе да сузбија сиву економију и да не верују да би њихова пријава имала ефекта.

У години борбе против сиве економије, истраживање је показало да сваки десети грађанин и не зна шта је сива економија.