Сејаћу, па колико роди

До краја октобра, ратари су посејали тек 20 одсто од планираних 600 хиљада хектара. Иако су убрали летину, сељаци су остали без очекиване зараде из простог разлога што су њихови производи такорећи обезвређени.

Драган Ђурић, из сремског села Бечмена, посејаће четири хектара пшеницом, али нема пара за већа улагања.

"Скинуо сам пшеницу с тавана, мешам је са семенском. Ђубре нисам бацио", каже Ђурић.

У односу на пре 20-так година ратари су преполовили употребу минералних ђубрива у производњу пшеницом. Сада годишње утроше око 800 хиљада тона. То директно утиче на принос хлебног зрна по хектару, који у последње време не прелази четири тоне.

"Не верујем да ћемо бацити ове јесени ђубриво јер се однос ђубрива и пшенице страшно погоршао. Не исплати ми се да бацим ђубриво, сејаћу без ђубрета, па колико роди да роди", рекао је Љубиша Гајић из села Бечмен.

Стручњаци упозоравају да је утицај минералних ђубрива на принос пшенице велики, и до 50 процената. Уз све економске недаће које их прате, ратари су ипак принуђени да сеју пшеницу.

"Ратари неће моћи да испоштују пуну агротехнику, а с друге стране принуђени су да посеју пшеницу због плодореда, а то су и први новци у наредној години", објаснио је директор Института за економику пољопривреде Драго Цвијановић.

Према подацима Института за економику пољопривреде, сељацима је за сетву пшенице потребно 40 хиљада динара по хектару.

Свега 15 одсто од око 700 хиљада регистрованих газдинстава добило је од државе помоћ од 12 хиљада динара по хектару, а то не може ни приближно да покрије трошкове јесење сетве.