Љајић: Четири турске текстилне компаније желе да производе у Србији
Министар трговине Расим Љајић каже да су четири турске текстилне компаније заинтересоване да покрену производњу у Србији, као и да је важно што те компаније желе да улажу у неразвијене делове Србије. Велики проблем и даље су сиво тржиште и високи порези и доприноси. Уз нове инвестиције, на нови начин, држава покушава да домаћој индустрији текстила врати стари сјај.
Љајић је на отварају "Балкан текстил сајма" на Београдском сајму најавио да ће сутра бити потписан уговор о отварању фабрике вунице у Лебану која ће у почетку запослити 300 радника и позвао и друге турске компаније да улажу у Србији.
Истакао је да је значајно што су турске текстилне компаније заинтересоване да улажу у неразвијене делове Србије.
"Сада желимо да промовишемо нови модел привлачења инвеститора у којем држава обнавља и реконструише старе производне хале у којима се покреће производња", рекао је Љајић и додао да је тај модел примењен у Лебану.
"Уместо да дејемо новац, изграђен је реновиран објекат где власник може само да убаци машине и почне са производњом", нагласио је Љајић.
Турски инвеститори су, како је навео, обилазили погоне у Лазаревцу, Краљеву, Нишу и Лесковцу.
"Србија је прошле године извезла текстила у вредности 497 милиона долара, што је значајан пораст у односу на 2000. годину када је извезено за 150 милиона долара", рекао је Љајић.
Подсетио је да у текстилној индустрији Србије ради 40.000 људи и оценио да је потребно образовати радну снагу која ће бити запослена у том сектору.
Из Турске се годишње увози текстил за 180 милиона долара, углавном материјали и предива, због чега је, према речима Љајића, значајно привући компаније које би то производиле у Србији.
"Ове године су у Србији регистроване 23 нове турске компаније, али то не значи да ће се све оне бавити производњом и текстилном индустријом", рекао је министар и подсетио да је у последњих годину дана регистровано 136 турских предузећа у Србији.
У текстилној индустрији у Србији послује 2.000 фирми са око 40.000 запослених. Проблем је што Србија увози сировине и тканине за производњу.
Организатор Балкан текстил сајма Огуз Валон наводи да постоје турске фирме које би желеле да почну производњу у Србији, јер су услови пословања јако повољни.
"Сматрам да је Србија добар мост за повезивање Турске са Европом", каже власник текстилне фирме из Турске, Дорк Мирикањан.
Србија текстил највише извози у Италију, Немачку и Русију, а највише увози из Италије, Кине и Турске. Највећа конкуренција долази из околних земаља, а велики проблем су сиво тржиште и високи порези и доприноси.
Милорад Васиљевић из Привредне коморе Србије навео је да су допирноси за текстил у околним земљама попут Бугарске, македоније, Албаније испод 40 одсто, а у Србији преко 65. "Смањењем пореза и доприноса на прихватљив ниво повећали би зараде запослених и подстакли заинтересованост да се млади људи запосле у овој области", сматра Васиљевић.
У текстилној индустрији у Србији послује 2.000 фирми са око 40.000 запослених. Проблем је што Србија увози сировине и тканине за производњу.
Своју предност српски текстилци виде у бројним споразумима о слободној трговини али и у око 30 специјализованих средњих школа широм земље.
Организатор "Балкан текстил сајма" Огуз Валон поручио је да постоје турске фирме које би желеле да почну производњу у Србији, јер су услови пословања јако повољни.
"Сматрам да је Србија добар мост за повезивање Турске са Европом", рекоа је власник текстилне фирме из Турске, Дорк Мирикањан.
"Балкан текстил сајам" је намењен пословним људима и трајаће до 11. марта, а робу излаже 50 компанија већином из Турске.
Тај сајам је први пут организован у Београду, а четири пута је био одржан у Новом Пазару.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар