Шарчевић: Спона науке и привреде биће јача и боља

Младен Шарчевић је, на панелу "Образовање и научна политика – ухвати корак", поручио и да ће спона науке и привреде бити јача и боља, као и да је један од приоритета управо финансирање науке.

"Завршавамо попис истраживача и крећемо у нови циклус", рекао је Шарчевић.

Министар је констатовао да је Србија имала чудне године завршетка 20. века, уз рат и санкције, разорену привреду, продају предузећа, чудну транзицију, која дуго траје.

Додао је, такође, да од новца у буџету ресорног министарства, 95 одсто одлази на плате, а да минимално остаје за улагање у развој, што је дугогодишња пракса.

"Сада смо у периоду када се неко сетио да Србија треба да се индустријализује, ми смо сада на некаквом новом почетку. А мој посао је да нађем добре тимове и експерте да покренемо сва поља обазовања, предшколско, основно и средње", рекао је Шарчевић.

Приметио је да смо народ који је спреман сваку ствар да изокрене и да је то оно што мора да се мења.

"Сваки дан морам 10 жалби да прогутам и то оних најгорих, јер је неко нашао начин да нешто смува и заобиђе. Један директор школе је два пута по шест месеци ишао на Малту да конобарише, оставио факсимил, то нико не зна, покрије га школски одбор и милина божија", рекао је Шарчевић.

Како је рекао, дешава се да се и директорима школа са лошим резултатима обнавља мандат, а намера надлежних је да се то промени.

"Моја улога је да потпишем свима паре, што и мој помоћник може. Ја немам потребне ингеренције, оне су на многим другим телима, уместо тамо где треба", рекао је Шарчевић.

Поручио је да ће измене закона то да реше, наводећи да је шест закона припремљено, које ће променити ствари и поставити вредновање квалитета у фокус.

Када је реч о Писа тестирањима, где наши ђаци не бележе завидне резултате, Шарчевић је истакао да је пробно тестирање у априлу, за које се спремамо да бисмо видели где смо, а да ћемо се следеће године "спремати као за Олимпијаду".

Подвукао је значај дуалног образовања, око којег се каже створила фама у јавности, јер је схваћено само "у ужем смислу", наводећи да то подразумева повезност привреде и образовања.

"Обишли смо 44 града, са 140 компанија обавили обзиљне разговоре, ми смо лепак, залепили смо и локалне самоуправе, ПКС, Министарство рада", рекао је Шарчевић.

Када је реч о високом образовању, министар је указао да мора да се оствари боља сарадња факултета и привреде, како би у дефинисању студијских програма учествовали и послодавци.

Као добар пример у систему, навео је научне институте, истичући да Институт "Пупин" оствари 30 милиона евра од извоза, али је додао да то показује и да наша мала и средња предузећа нису спремна да улажу у науку, јер се боре за опстанак и немају средства за улагање у иновације.

"Ако све зацртано будемо остварили, брзо ћемо ухватити корак. Тимови су формирани, трудимо се да сарађујемо са свима, покушавамо да надокнадимо време", рекао је Шарчевић.