Грађевинарство или хлеб са седам кора

После вишегодишњег пада, први пут од 2008. године у 2016. забележен је раст производње и продаје грађевинског материјала. Произвођачи грађевинског материјала, који су претходних година радили са половином капацитета, све су упосленији и то захваљујући повећаном извозу. Међутим, упозоравају да их и даље угрожава нелегална конкуренција, а у ресорном синдикату наводе да су међу најмање плаћеним радницима у Европи.

Од око 100 циглана колико их је некад било у Србији остало је десетак. Пре деценију било је 7.000 запослених у индустрији грађевинског материјала, а сада их је око 2.000.

"Опстали су само најјачи, кад пада тражња почињу да раде испод цене коштања и један по један пропада. Наравно да се ради и на црно", каже Момчило Радојчин, генерални директор "Индустрије грађевинског материјала" Нови Бечеј.

"Морам да нагласим да је врло присутно раслојавање тржишта, траже се најскупљи производи и траже се најјефтинији. Може се видети да је и увоз порастао", каже Петар Миљковић из "Зорка керамике" у Шапцу.

Опстају, како кажу, захваљујући извозу од 60 одсто производње.

"Највећа тржишта су нам Косово, Албанија, Бугарска, Румунија. Оно што је значајно јесте да је у претходној години повећан број издатих грађевинских дозвола, што је значајно, јер се наш материјал употребљава у индивидуалној стамбеној градњи и за адаптацију", каже Славица Живковић, секретар Удружења произвођача грађевинског материјала.

Вредност изведених грађевинских радова у прошлој години већа је пет одсто него 2015. године. За трећину је више нових уговора и издатих дозвола. Највише се гради у Београду, Новом Саду и на Златибору.

"Ми смо прошле године имали велико учешће нелегалне градње које се огледа у продаји грађевинског материјала, али се статистички као број изграђених станова не види. Тај тренд се наставио нешто мањим темпом и ове године. Људи непринципијелно користе да заврше, чак и започну нове објекте, користе услове легализације", каже Аца Поповић из Привредне коморе Србије – Одбора за грађевину.

У грађевини ради 12 одсто запослених у републици. Четвртина запослених су сезонски грађевинци.

"Нема довољно радника за грађевинарство у Србији и често се доводе подизвођачи, налазе раднике буквално по улицама који су потпуно необучени за рад у грађевинарству. Често се примају плате на црно, тако да је то хлеб са седам кора", наводи Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије.

Према најавама ресорног министарства вредност грађевинских радова на којима могу да раде домаће фирме у наредне две године је 970 милиона евра. Међутим, судећи по подацима ускоро неће имати школованих зидара. Ове године, у целој републици, уписано је свега 10 ученика који уче за зидара.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.