Фискални савет оцењује да је висок раст Србије још далеко

Анализа је показала да побољшања привредног опоравка и умањења фискалног дефицита у претходне две године великим делом почивају на краткорочним и непланираним чиниоцима, који се лако исцрпљују, указује Фискални савет.

У раду "Фискална консолидација и привредни раст 2015-2017: план остварења и покретачи", припремљеном за Копаоник бизнис форум, наводи се да су на двогодишњу привредну активност знатно утицали спољни покретачи раста - снажан пад цене нафте и хране, смањење каматних стопа на задуживање у еврима и бржи опоравак региона и Еврозоне.

Због тога су практично све земље региона, а не само Србија, у 2015. и 2016. имале раст БДП за око један одсто већи од прогнозираног.

Фискални дефицит умањен је, пре свега, изненађујуће добром наплатом јавних прихода, док су уштеде на јавним расходима углавном изостале.

Фискални ризици, који се нарочито односе на лоше пословање јавних и државних предузећа, готово су непромењени у 2017. у односу на 2014, оцењено је у анализи.

Све ово указује да бољи економски и фискални трендови и даље нису разлог за самозадовољство, већ да их треба посматрати као ретку прилику за спровођење реформи у нешто повољнијем окружењу и без притиска кризе, саветује Фискални савет.

Србија је у 2016. години остварила раст БДП од 2,7 одсто, што је највише од избијања кризе 2008.

Међутим, компаративна анализа показује да су и друге земље региона у 2016. бележиле рекордан раст, који је био у просеку већи него у Србији, и то 3,6 одсто.

Заједничко сви земљама је то што су у 2015. и 2016. остваривале знатно већи раст него што је било прогнозирано.

Неочекивана повећања привредног раста готово свих земаља у региону указују да на то нису утицале само домаће економске политике, већ да су им знатно допринеле и неке повољне међународне околности- пад цена сировина, нарочито нафте и гаса.

Остварени раст у Србији у 2015. и 2016. највероватније би био, баш као и других у региону, за око 1 одсто нижи да га ванредно нису убрзали повољни међународни чиниоци.

До промене повољних међународних економских околности доћи ће пре или касније, а привреда Србије још не задовољава услове за високи привредни раст без помоћи повољних спољних покретача, упозорава Фискални савет.

Просечан раст БДП Србије од 2010. до 2016. био је око 0,5 одсто, док је у земаљама југоисточне Европе био око 2,5, а у државама окружења око два процента. Само је Хрватска у претходних седам година имала нижи привредни раст од Србије, наводи се у анализи Фискалног савета