Велика потражња за пелетом, цена почела да пада

Грејање на пелет је исплативо домаћинствима ако га купе у априлу и мају, јер је тада најјефтинији – тона кошта до 180 евра. Ове године, може бити и повољније јер је Влада смањила и ПДВ на пелет са 20 на 10 одсто, а ефекти се очекују на пролеће.

"У овом тренутку Србија је једина земља у региону у којој се дрвни пелет на такав начин стимулише. И у неком будућем периоду не треба очекивати драстичан раст, да цене достигну астрономских 250 до 300 евра по тони, то није реално у Србији у неким нормалним и стабилним условима", каже професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић.

Све фабрике пелета зимус раде пуним капацитетом.

"Постигли смо то да је трупац који уђе у нашу фирму 100 посто искоришћен. Оно што смо некада бацали, што је био велики проблем, успели смо и то да искористимо. Имамо потребу за запошљавањем нових људи", истиче Душан Стојић, власник фабрике пелета "Омо-пром" Нова Варош.

Главоњић објашњава да нема разлога за панику зато што у Србији имамо 54 активна произвођача пелета, од чега су њих седам прилично велики произвођачи који покривају негде око 70 посто нашег тржишта.

До пре неколико година готово цела производња пелета се извозила у европске земље, сада тек четвртина. Највећи потрошачи су Италија, скандинавске земље и Велика Британија. То је чист и енергетски ефикасан енергент на који се греје све више и наших домаћинстава.

"Значајно је порасла и продаја пећи и котлова на пелет, то је оно што је ефекат коришћења овог енергента. Расте и наша производња у машинској индустрији и то је један индиректни бенефит од коришћења пелета који Србија има", рекао је Љубинко Савић из Удружења за енергетику ПКС.

Уз подршку немачке владе, Министарство енергетике припрема и обавезујуће техничке прописе, чиме ће и квалитет пелета потпуно бити усклађен са европским захтевима.