Добар смештај и домаћа храна – адути сеоског туризма

С обзиром на то да ће предстојећи распуст многи искористи, а поједини и спојити са викендом, истраживали смо куда на одмор, а да не буду само планине. Одговор је – сеоски туризам.

Повратак селу, природи, традицији, у моди је последних 15 година, а експанзију доживљава кроз сеоски туризам. Зато се у ту грану привреде улаже све више. Сви су сагласни у две ствари – да су највећи потенцијал сеоског туризма добар смештај и домаћа храна, а највећи проблеми лоша инфраструктура и нерешни имовинско-правни односи.

Породица Катаи већ 22 године, на свом салашу у Малом Иђошу, организује дечије кампове, семинаре, сусрете ловаца, сликара. Имају и кућу старих заната, пекарски музеј, домаће животиње. Иако су највећи део изградили сами, имали су и помоћ државе.

"Најпре смо добили помоћ од Mинистарства за енергетику 2010. године за увођење топлотне пумпе и онда смо увели централно грејање на салашу. Много би нам значило када бисмо добили паре од Министарства за пољопривреду да бисмо проширили делатност и за адаптацију сале", каже Зита Катаи.

Како би се за субвенције пријавио већи број домаћинстава, Министарство пољопривреде обезбедило је за ову годину 20 милиона динара за сеоски туризам, али и 80 милиона за прераду хране на газдинствима.

"Новина у односу на прошлу годину јесте да је повећан износ тј. проценат повраћаја. Прошле године је био 40 одсто од инвестиције, ове године ће бити 50 одсто од инвестиције. Може инвестиција да буде и пет милиона, али максимални износ повраћаја ће бити 1.200.000. Приоритет дајемо људима млађим од 40 година и женама које воде своје домаћинство", објаснио је помоћник министра за сеоски туризам Зоран Јањатовић.

За инвестиције у сиромашнијим подручјима држава ће давати до 65 одсто уложеног новца. И Министарство туризма издвојило је, за инфраструктурне пројекте, 600 милиона динара.

"Углавном су ти пројекти намењени унапређењу угоститељске понуде, изградњи неких нових угоститељских капацитета. На пример, када је реч о винском туризму, винарије које желе да прошире своју делатност па да направе неке угоститељске објекте за смештај или за исхрану и пиће", објашњава помоћник министра за туризам Рената Пинџо.

Обезбеђена су и средства за кредитирање.

Рената Пинџо додаје да се, уколико је реч о гринфилд инвестицијама, одобравају на две године грејс периода, шест година отплате са каматом од један одсто. Када је реч о браунфилд инвестицијама, грејс перод је једна година, отплата шест година и камата такође један одсто, закључила је Рената Пинџо.

Додаје да је тај конкурс отворен до 1. новембра 2017. године.

"Оно на чему треба додатно да порадимо је свакако инфраструктура у том контексту гледано, велики број домаћинства јесте сређен, али има оних у које треба додатно да се уложи, у смештајну али и саобраћајну инфраструктуру", истиче директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић.

За две године, обећавају надлежни, и средства из европских фондова – ИПАРД моћи ће да се користе за развој сеоског туризма.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом