Нова превирања на банкарском тржишту у Србији

После банкарског елдорада, када су домаће банке нестајале или их куповали странци, дошло је време отрежњења и обрнуте ситуације. Нови домаћи власници сада акције тих истих банака купују по нижој цени од оне по којој су их набављали странци. Шта је ту добро?

Професор Економског факултета у Београду Бошко Живковић каже да је добро што држава у тим пословима не трпи никакве издатке.

Да ли ће нови, домаћи власници знати да играју на тржишту.

"Домаће банкарство има неке предности у односу на инострано просто зато што није изложено тако ригорозној регулативи каква је регулатива Европске централне банке и Европске агенције за банкарство, а могућност да прибаве додатне депозите и да обнове кредитну активност код домаћих власника јесте нешто већа", објашњава професор Бошко Живковић.

У Србији је прошле године пословало 30 банака, од којих 22 позитивно. Оне су обртале око 19 милијарди евра капитала, што је тек половина капитала којим располаже највећа мађарска ОТП банка. Отуда економисти кажу да је ово прави моменат за укрупњавање банкарског тржишта у Србији.

"Оно што ће се тек испољити, то је да ће се концентрисати кредитна активност, пре свега у сектору предузећа код још мањег броја банака у будућности када дође до оживљавања привредних активности, па ће доћи до онога што се зове спремност банака да део тржишта задржи или прошири на рачун других банака које нуде неповољније услове за кредите", каже професор Економског факултета Ђорђе Ђукић.

Приликом куповине Алфа банке, нови власник је изјавио да где други праве губитак, он види прилику за профит.

Странцима за висок ниво ненаплативих кредита треба додатни капитал за покривање дугова, а они више нису спремни да позајмљују од мајки фирми из иностранства. А и ниво профита је као с почетка века. Да ли ће то задовољити нове банкаре, сачекаћемо бар неку годину да то сазнамо.