Осуђеници у Нишу производе делове за аутомобиле

Грбовић је агенцији Бета рекао да ће дневна производња ускоро бити повећана на 90.000 комада.

"У току је набавка 15 нових машина за тај погон тако да ћемо их имати 22", рекао је Грбовић и додао да се у погону већ ради 24 сата.

Према његовим речима осуђеници израђују електроделове за страну компанију која послује у Нишу и која комплетну производњу извози.

Грбовић је истакао да је у току набавка машина за затворску штампарију која ће бити отворена у истом објекту у коме је прошле јесени почео да ради нови текстилни погон.

"У том погону прошле године су израђени производи вредни 45 милиона динара. Реч је о текстилним производима неопходним за опремање затвора, као и о униформама за раднике обезбеђења у судовима", рекао је Грбовић.

Осуђеници, како је додао, у затворским радионицама израђују и на десетине различитих производа попут металних ограда, намештаја, клупа, сувенира, шаховских табли и кошница.

"Завод је прошле године остварио приход од 80 милиона динара, не рачунајући приносе остварене у области пољопривредне и сточарске производње", рекао је Грбовић.

Према његовим речима КПЗ је у односу на 2013. годину сточни фонд увећао скоро четири пута и сада има 110 говеда, 1.626 свиња, 358 оваца, око 2.400 кока носиља и 750 кунића.

За последње три године, додао је Грбовић, вишеструко је увећана и пољопривредна производња, тако да Завод обезбеђује скоро све што је потребно за исхрану осуђеника, а значајне вишкове поврћа, као и млека и меса продаје на тржишту.

Нагласио је да су осуђеници су између осталог произвели 50 тона кромпира и исто толико купуса, 41 тону парадајза, 14 тона паприке, седам тона шаргарепе, осам тона краставаца.

"Пољопривредна производња се организује током целе године, тако да у стакленицима већ сада имамо 16.000 салата и 15.000 струкова лука", рекао је Грбовић.

Казнено-поправни завод у Нишу има око 1.400 осуђеника, а према Грбовићевим речима радно је ангажовано њих око 1.000.

Грбовић тврди да осуђеници сами бирају којим послом желе да се баве, а многи од њих током боравка у завору науче занат којим се баве и кад се врате својим кућама.

"Међу осуђеницима има и оних који не желе да раде. Законску регулативу би због тога требало променити и увести да ти осуђеници плаћају накнаду за боравак у затвору, јер трошкове њиховог боравка сада плаћају порески обвезници", сматра је Грбовић и додао да наплата затворских дана затвореницима који не желе да раде одавно постоји у многим земљама у свету.