Мере штедње - резултати Србије у односу на суседе

Због плана Црне Горе да поправи стање државних финансија тако што ће умањити нека социјална давања, два дана у Подгорици протестују грађани. Мере су неопходне, само је питање да ли су одабране праве, кажу стручњаци, јер је за сваку државу неодрживо да троши више него што зарађује.

У Црногорској скупштини посланици разматрају буџет и пратеће законе. Испред, грађани протестују због, поред осталог, најављеног смањења накнада мајкама са троје и више деце.

Председник РП Јанко Вучинић каже да то нису никакве мере штедње већ "харач над народом Црне Горе".

Стручњаци кажу да уз висок јавни дуг држава мора или да смањи давања или да повећа порезе.

Професор Милојко Арсић са Економског факултета у Београду каже да је било питање да ли је то са становишта Црне Горе праведно и да ли је најефикасније.

Каже да су све земље које су имале висок фискални дефицит морале да примене мере штедње - неке раније, као балтичке, неке касније. Румунија сада има највећу стопу раста у Европи, додаје Арсић.

Румунија је на пример смањила плате за 15 процената и повећала ПДВ за пет одсто.

Сличне мере применила је и Естонија која сада има јавни дуг од само 10 одсто.

Србија је у односу на њих каснила, али је после благих и неуспешних мера 2012, две године касније применила оштре резове и постигла резултат.

"Србија је имала релативно велике мере штедње и повећање пореза. Фискална консолидација износи четири посто БДП-а. То је велика фискална консолидација. Може да се пореди са оним што су радиле балтичке земље и Румунија", каже Милојко Арсић.

У трећој групи су земље које још нису ни почеле да сређују јавне финансије.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета каже да Црна Гора и Хрватска још нису имплеметнтирале адекватне мере буџетске штедње и нису успеле да зауставе раст јавног дуга.

БиХ, слично као ни Македонија, није успела да стабилизује привреду и привредни раст, због неких унутрашњих политичких проблема.

Мере, односно резање трошкова најбоље су поднели балтички народи и већ после две године уз брзи раст надокнадили су оно што су изгубили у консолидацији.

Највише отпора штедњи било је у Грчкој и она је, кажу, најбољи пример шта се деси кад се мере одлажу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.