Аграрни буџет кроз призму пољопривредника
Пољопривредници су једни од ретких који ће идуће године добити више новца из буџета него ове године. Највеће је повећење за инвестиције и субвенције, док ће исти да остану подстицаји за ратарску производњу и премије за млеко. Како ће та рачуница да изгледа.
За помоћ пољопривредницима држава догодине планира да потроши 3,2 милијарде динара више него ове године. Уводе се подстицаји за приплодне краве од 5.000 динара по грлу. Пчелари ће по кошници добити 720 динара. А за приплодне крмаче и нерасте уместо досадашњих 7.000 исплаћиваће се 3000 динара више.
Драгомир Давидов из Меленаца 40 година се бави узгојем свиња Тренутно их има 350.
"То ће бити добро за произвођаче, због тога се и повећава сточарство, међутим сточарство се не повећава него би сви само да дођу до крмача која може да добије субвенције. Да би се дошло до крмаче која може да добије субвенције и приплодни нерасат ту треба да је јако строга контрола", каже Давидов.
Другу годину за редом ратари нису задовољни буџетом. Јовица Јакшић из Независне асоцијаце пољопривредника Србије каже да не види бољитак за ратаре.
"Ако знамо да су ратарима преходних година смањене субвенције за биљну производњу вишеструко, ове године није рађено ништа на томе да се повећа", истиче Јакшић.
Одговор на то има ресорни министар Бранислав Недимовић који каже да средстава за ту ствар није било.
Али да ће за оне који буду улагали, средстава бити, и то четири пута више. Воћари и виноградари, који купе трактор од државе ће добити пола износа. Исто као и они који уложе у хладњаче и објекте за прераду. За прикључне машине и опрему за биљну и сточарску производњу држава ће дати од 40 до 50 одсто уложеног. Први пут у систему подстицаја су и млади.
Недимовић каже да ће они имати право на 75 одсто повраћаја средстава, један грант у односу на вредност њихове пољопривредне производње.
"Нарочито ћемо стимулисати они млади пољопривредници који ће се бавити воћарством, повртарством, узгојем стоке која ће служити касније за прерађивачки сектор", рекао је Недимновић.
Добро је што је буџет за пољопривреду већи и што се подстиче сточарство, кажу стручњаци.
"Док не дођу новци, евентуално из ЕУ, ми ћемо морати да повећавамо проценат аграрног буџета у укупном буџету Србије. У супротном ћемо само правити комбинације пребацивање из једног сектора новац у други сектор, то су краткорочна решења", каже агроекономиста Милан Простран.
Да би новац из фондова Европске уније дошао до пољопривредника, а на располагању нам је 175 милиона евра, држава је повећала средства и за Управу за аграрана плаћања. Када добије акредитацију моћи ћемо да повучемо новац. То се очекује средином године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар