Eвропска унија прави јединствено тржиште струје

Јединствено европско тржиште струје тражи ефикасна енергетска предузећа. Тежиште активности мораће да ставе на обновљиве изворе енергије и регионално повезивање. Смернице Уније су јасне – треба подићи сигурност у преносу струје, заједно са суседним земљама би требало отклонити уска грла на далеководима, затим укинути регулисане цене струје и обезбедити већу заштиту сиромашних домаћинстава.

"Коначна идеја је јединствена цена. Неко ће проћи боље, неко лошије, неком ће цена да порасте, неком да падне, али увек треба гледати на два нивоа. Ако рецимо цена скаче код нас, то је много лошије за оне у потрошњи, али много боље за оне који производе, који ће добити већу цену и обратно", истакао је технички директор Српске берзе струје Дејан Стојчевски.

У складу са потрошњом, ЕПС ће морати боље да управља трошковима производње и угља и струје, у корист потрошача.

"Да потрошач не буде само пасивна категорија који каже: 'Ево, ја купујем струју преко неког бројила', него да каже: 'Ево, ја ћу, када је веће вршно оптерећење, мање да трошим – онда ми дај повољнију тарифу'", објашњава извршни директор ЕПС-а за трговину струјом Драган Влаисављевић.

Српско тржиште струје је највеће у региону и потпуно је отворено, има 96 лиценцираних трговаца. Али, осим ЕПС-а, још ниједно не снабдева грађане, јер држава и даље регулише цене за домаћинства.

"Очекује се да домаћинства и мали купци изађу на конкурентно тржиште тек када цена достигне ону која је и на слободном тржишту", сматра Љиљана Хаџибабић из Агенције за енергетику.

Струја из обновљивих извора је скупља, а субвенције државе за њену производњу велике.

"Те субвенције у Немачкој износе 24 милијарде евра на годишњем нивоу. Долази до тога да ви вештачки имате падање цене на велетрговини, а далеко веће повећање код крајњег купца", додаје Влаисављевић.

Тржишта Централне и Западне Европе су већ интегрисана. План је да се српско тржиште струје припоји западноевропском у наредних пет година.